Predstavnici Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije (DG AGRI) doći će u Beograd 26. novembra kako bi utvrdili je li Srbija otklonila sve prepreke za dobijanje akreditacije za realizaciju IPARD programa i da li je spremna da povuče i u narednih nekoliko godina rasporedi 175 miliona evra namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Bolja ponuda teladi SM rase zabeležena je u ovom periodu; Niža cena prasadi do 25 kg u Kraljevu; Rast cene jagnjadi na stočnoj pijaci u Čačku; Ponuda, potražnja i cene žitarica i stočnog hraniva u Srbiji; Agroinfo vest; Promet robe na produktnoj berzi u Novom Sadu.
Na plantažama ekstenzivnog tipa, gde nema obrade, samo ubiranje roda, proizvede se svega oko 500-700 tona kvalitetnog kalemljenog oraha godišnje, dok oko 95 odsto količine oraha u Srbiji nakupci otkupe od seljaka, a cene variraju i do dva puta od juga ka severu zemlje, kaže Saša Lukić, predsednik Saveza uzgajivača oraha Srbije.
Tržište je ove nedelje bilo izrazito uzdržano. Procene prinosa, kao i kvaliteta novog roda kukurza, stvaraju dodatan problem na domaćem tržištu. Na tržištima pšenice i soje se cene nisu značajno menjale. Ovonedeljni promet je obuhvatao ukupno 2.337 tona robe (+123,21%), odnosno finansijska vrednost prometa je iznosila 54.218.010,00 dinara (+67,98%).
Reke u Srbiji su prljave, kazne za zagađivanje skoro da ne postoje, ali ono što je mnogo veći problem je običaj da se zagađenom vodom zalivaju usevi. Proizvođači skoro uopšte ne analiziraju vodu iz reka kojom navodnjavaju useve.
Preporuka Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu ratarima je da sačekaju sa berbom kukuruza, da kontrolišu vlagu u zrnu koja je, prema sadašnjem monitoringu ovih useva, bez obzira što deluje zrelo i suvo – još uvek velika i da na taj način, u godini u kojoj je suša uzela danak prinosima, smanje svoje troškove za sušenje zrna.
I proizvođači krompira suočavaju se ovih dana sa posledicama suše, koja je na mnogim parcelama prepolovila očekivani rod. Otkupna cena od 20 dinara mnogima neće nadomestiti gubitak, posebno onima čiji je prinos ispod 30 tona po hektaru.
Na zelenom i kvantaškim pijacama dominiraju grožđe i paprike; Prikaz cena voća i povrća na zelenim pijacama u Srbiji; Cene voća i povrća na pijacama u Crnoj Gori; Najčešće cene voća i povrća na tržištu u Hrvatskoj.
U pojedinim klanicama niža cena junadi; Na stočnoj pijaci u Kragujevcu niža cena tovljenika;Niža cena jagnjadi na stočnnoj pijaci u Loznici; Ponuda, potražnja i cene žitarica i stočnog hraniva u Srbiji; Agroinfo vesti; Promet robe na produktnoj berzi u Novom Sadu.
Predstavnici Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije (DG AGRI) doći će u Beograd 26. novembra kako bi utvrdili je li Srbija otklonila sve prepreke za dobijanje akreditacije za realizaciju IPARD programa i da li je spremna da povuče i u narednih nekoliko godina rasporedi 175 miliona evra namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Prva ponuda mandarina na beogradskim pijacama; Prikaz cena voća i povrća na zelenim pijacama u Srbiji; Cene voća i povrća na pijacama u Crnoj Gori.
Na plantažama ekstenzivnog tipa, gde nema obrade, samo ubiranje roda, proizvede se svega oko 500-700 tona kvalitetnog kalemljenog oraha godišnje, dok oko 95 odsto količine oraha u Srbiji nakupci otkupe od seljaka, a cene variraju i do dva puta od juga ka severu zemlje, kaže Saša Lukić, predsednik Saveza uzgajivača oraha Srbije.
Tržište je ove nedelje bilo izrazito uzdržano. Procene prinosa, kao i kvaliteta novog roda kukurza, stvaraju dodatan problem na domaćem tržištu. Na tržištima pšenice i soje se cene nisu značajno menjale. Ovonedeljni promet je obuhvatao ukupno 2.337 tona robe (+123,21%), odnosno finansijska vrednost prometa je iznosila 54.218.010,00 dinara (+67,98%).
Reke u Srbiji su prljave, kazne za zagađivanje skoro da ne postoje, ali ono što je mnogo veći problem je običaj da se zagađenom vodom zalivaju usevi. Proizvođači skoro uopšte ne analiziraju vodu iz reka kojom navodnjavaju useve.
Preporuka Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu ratarima je da sačekaju sa berbom kukuruza, da kontrolišu vlagu u zrnu koja je, prema sadašnjem monitoringu ovih useva, bez obzira što deluje zrelo i suvo – još uvek velika i da na taj način, u godini u kojoj je suša uzela danak prinosima, smanje svoje troškove za sušenje zrna.
I proizvođači krompira suočavaju se ovih dana sa posledicama suše, koja je na mnogim parcelama prepolovila očekivani rod. Otkupna cena od 20 dinara mnogima neće nadomestiti gubitak, posebno onima čiji je prinos ispod 30 tona po hektaru.