Uvođenjem koncepta organske proizvodnje voća interesovanje za gajenjem autohtonih sorti se povećava, jer su neke od njih nosioci gena za otpornost prema glavnim prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Međutim, intenziviranje poljoprivrede dovodi do uništavanja lokalnih voćnih populacija. Sporadični, uglavnom kratkoročno finansirani i nedovoljno organizovani, pokušaji očuvanja ovog dragocenog materijala sprovode se u pojedinim naučnoistraživačkim institucijama, i značajno doprinose sprečavanju gubljenja i erozije genetičkog materijala. Ipak, izostaje organizovanija briga za ovim dragocenim materijalom od strane nadležnih institucija država bivše Jugoslavije, ili je nedovoljna.