voćepovrćemesožitaricemlekojajainputi

Bez stajskog đubriva, srpske njive mogu postati neplodne

Organskih materija, pre početka intenzivne poljopivredne proizvodnje, u vojvođanskim njivama u drugoj polovini 20. veka bilo je više od pet odsto, a samo u poslednjih dvadeset godina sa 3,5 spali smo na tri odsto

Ukoliko se hitno ne reaguje i poveća proizvodnja stajskog đubriva, Vojvodinu nećemo moći da zovemo žitnicom Srbije, a kamoli Evrope. Već sada se oseti negativan efekat, pa i pored korišćenja pune agrotehnike, na njivama nam opada prinos, objašnjava Branislav Gulan, član Odbora SANU. Prema njegovim rečima, razlog za nedovoljne količine stajskog đubriva leži u rapidnom opadanju stočnog fonda. To je dovelo do toga da na velikoj većini naših njiva ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo. Kako smatraju stručnjaci, već zaoravanjem, a ne paljenjem žetvenih ostataka, pomogli bi puno njivama da se oporavljaju. Obnavljanje stočnog fonda je dugotrajan proces, pa je potrebno subvencionisati proizvođača koji sada ima stoku da na pravilan način neguje stajnjak pre njegove primene na parceli. To državu ne bi mnogo koštalo, a u mnogome bi popravilo kvalitet zemljišta i spečilo da ono postane trajno osiromašeno i samim tim loše za proizvodnju, smatra Gulan. Razlog što nemamo stajskog đubriva je svakako i u činjenici da stočni fond u govedarstvu godišnje opada za dva do tri odsto. Od 1996. imamo dozvolu za izvoz 8.875 tona bebi bifa godišnje, a nikada se nismo ni približili toj cifri. Imamo svega 12.000 tovnih junadi u zemlji, a sada bi nam samo u Vojvodini trebalo 100.000, kako bi imali dovoljno stajnjaka i đubrili naše njive na dobar i način koji će ih učiniti još plodnijim i bogatijim odnosno vratiti im kvalitet koji treba da imaju. Dakle, prvo treba napuniti prazne staje sa junadima. Kada to uradimo, onda će biti stajnjaka i za domaće njive i za izvoz, pa samim tim dobro i paorima i državi. Dakako, obnova govedarstva je dug poces, ali što pre sa njim započnemo, pre ćemo imati rezultate, ukazuje Gulan. Inače, oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta: černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije više od pet odsto, a danas u Vojvodini zemljišta sa ovolikim sadržajem humusa ima svega na jedan odsto površina. Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, takođe tvrdi da Vojvodini, ali i drugim delovima Srbije, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na poljoprivrednu proizvodnju. (Agronews)