voćepovrćemesožitaricemlekojajainputi

Budućnost je agroekologija

Da bi se svet nahranio uz očuvanje planete od prekomernog zagrevanja, Ujedinjene Nacije podstiču agroekologiju, što predstavlja istorijsku prekretnicu posle decenija “zelene revolucije” zasnovane na intenzivnoj poljoprivredi

“Moramo jačati održive sisteme hrane i očuvati životnu sredinu – agroekologija može pomoći da se to postigne”, rekao je generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Hose Graciano da Silva, na otvaranju Drugog međunarodnog simpozijuma o agroekologiji u Rimu.
Od kraja Drugog svetskog rata, razvoj poljoprivrede na osnovu masovne upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava pesticida, herbicida, fungicida, kako bi se povećali prinosi i da bi obezbedila dovoljna količina hrane na planeti, imao je visoku cenu za životnu sredinu.
“Zemlja, šume, voda, kvalitet vazduha i biodiverzitet se pogoršavaju, a porast proizvodnje “po svaku cenu” nije iskorenio glad u svetu”, rekao je Graciano da Silva.
Na osnovu znanja svakog poljoprivrednika o njegovoj njivi, u kombinaciji sa najnovijim naučnim razvojem, koristeći bolji tretman zemljišta kako bi bilo plodnije, ali i radi očuvanja biodiverzita, agroekologija okreće leđa veštčkim đubrivima.
Ona takođe pokušava da smanji zavisnost od prekomerne mehanizacije koja povećava finansijsko opterećenje poljoprivrednika.
Deklaracija o agroekologiji Na simpozijumu koji okuplja stotine delegata iz celog sveta perdstavljena je “Deklaracija o agroekologiji” koju će Odbor za poljoprivredu Ujedinjenih nacija razmotriti u septembru ove godine.
Do sada je tridesetak zemalja, većina iz Latinske Amerike, Južna Koreja, Kina, Obala Slonovače, ali i Austrija, Nemačka, Danska, Francuska, Švajcarska i Italija, utvrdilo regulatorni okvir koji će olakšati razvoj agroekologije u budućnosti.
Izvor: agronews.rs