voćepovrćemesožitaricemlekojajainputi

Zašto nema subvencija za dizel gorivo

Nove podsticajne mera Ministarstva poljoprivrede u vidu subvencija za đubrivo u visini od 4.000 dinara po hektaru, kao i subvencionisanih kredita, naišle su na odobravanje poljoprivrednika. Ipak, vojvođanski paori se pitaju zašto je izostala podrška države kad je reč o nabavci dizela.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović bio je izričit - onoliko koliko može država je ”odrešila kesu“, a tek kada se utvrde razlike između onih upisanih u registar poljoprivrednih gazdinstava i pravih proizvođača moći će da se pristupi merama pomoći. – Svako poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji može da koristi izuzetno povoljne subvencionisane kredite. To, praktično, znači da smo kamatnu stopu, koja kod komercijalnih bankarskih pozajmica iznosi sedam do osam odsto, spustili na jedan odsto za korisnike mlađe od 40 godina, odnosno na tri odsto ako je reč o ostalim kategorijama. Krediti, u visini od 300 do 5.500 evra, mogu se koristiti za nabavku repromaterijala, semena, đubriva i osnovnih sredstava. Osim toga, prvi put ove godine ne tražimo račune za đubrivo, nego ćemo svakom poljoprivrednom proizvođaču isplatiti po 4.000 dinara po hektaru – najavio je Nedimović. U udruženjima poljoprivrednih proizvođača ističu da je za njih od presudnog značaja pomoć države za nabavku goriva, a ta mera još uvek nije usvojena. – Dobro bi bilo da se isplata 4.000 dinara po hektaru obavi u martu, pred prolećnu setvu, podsetiću da je prošle godine ta pomoć kasnila. Za pohvalu je i to što su ponuđeni subvencionisani krediti za proizvodnju i nabavku repromaterijala. Ipak, treba naglasiti da to nisu subvencije, već samo jeftiniji novac koji moramo da vraćamo. Te pozajmice su, možda, dovoljne za zasnivanje proizvodnje, ali to nije dovoljno. Nije dobro što nema subvencija za gorivo. U ratarstvu se troši od 60 do 100 litara dizela po hektaru, što znači da je gorivo velika stavka za sve proizvođače. Podsetiću da se u svim susednim državama nabavka goriva subvencioniše, pa ne čudi što naši proizvodi nisu konkurentni na tržištu – objašnjava za Danas Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika. U ovom udruženju upozoravaju i na to da isplate namenjene poljoprivrednicima svake godine kasne, odnosno prebacuju se iz jedne u narednu godinu, zbog čega se najčešće pregovara samo o isplati duga za realizovanu proizvodnju, a manje o tome kako dalje poboljšati agrar. (Agronews)