Skupština Srbije usvojila je Zakon o službenim kontrolama koji uvodi sveobuhvatan sistem nadzora nad proizvodnjom hrane, uključujući i strože kontrole hrane iz uvoza. Ključna novina je da se kontrole obavljaju bez prethodne najave. Usvojen je i Zakon o organskoj proizvodnji, kojim se formira Registar organskih proizvođača i uvodi obaveza prijavljivanja aktivnosti nadležnim organima. Sistem kontrole u organskom sektoru biće ojačan službenim kontrolama, strožim merama predostrožnosti i detaljnijim proverama.

Na Beogradskom sajmu od 4. do 7. decembra biće održan 19. Sajam etno hrane i pića, koji će okupiti više od 300 proizvođača tradicionalnih proizvoda. Na manifestaciji će nastupiti mali proizvođači iz cele Srbije, uz podršku PKS, lokalnih samouprava i Zadružnog saveza Srbije, kao i Ministarstva poljoprivrede i Grada Beograda kao pokrovitelja. Učestvovaće i proizvođači iz nedovoljno razvijenih opština, koje predstavlja kabinet ministra Novice Tončeva, dok međunarodni karakter obezbeđuju učesnici iz RS, BiH i Šri Lanke.

Razlika u očekivanjima prodajne i kupovne strane, i tokom ove nedelje, dovela je do smanjene aktivnosti na robno-berzanskom tržištu. Nedostatak usklađenosti u pogledu cenovnih nivoa, kvaliteta i pariteta isporuke predstavljao je ključni ograničavajući faktor za trgovanje. Ukupan obim prometa preko Produktne berze iznosio je 2.900 tona robe, finansijske vrednosti 76.496.500,00 dinara.

Vlada Srbije usvojila je izmene Uredbe o vanrednoj interventnoj meri podrške pravnim licima i preduzetnicima koji skladište malinu roda 2025., saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Izmenom je rok za odobrenje kredita produžen do 31. decembra, čime se bankama omogućava da kredite odobre i korisnicima koji se zbog tržišnih poremećaja nalaze u finansijskim poteškoćama zaključno sa krajem godine. Ministarstvo navodi da se ovom izmenom izlazi u susret velikom interesovanju proizvođača i otkupljivača za ovu vrstu podrške.

Naredni Karavan zimnice održaće se 29. i 30. novembra, od 8 do 16 časova na pijaci Stari Merkator na Novom Beogradu, saopštilo je JKP Beogradske pijace. Posetioci će tokom dva dana moći da pazare raznovrsne domaće proizvode pripremljene po tradicionalnim receptima - od ajvara, zimskih salata, kompota i pekmeza, do sirupa, suvog voća, meda, sokova, vina i rakija. Organizatori ističu da je ponuda namenjena ljubiteljima domaće i autentične hrane, kao i onima koji žele da popune zimnicu kvalitetnim lokalnim namirnicama.

Odgajivači tovnih rasa goveda zadovoljni su aktuelnom prodajnom cenom od 4,5 do 5 evra po kilogramu, ali i dalje nemaju siguran plasman zbog nedostatka sertifikata za izvoz u Saudijsku Arabiju i UAE, upozorava predsednik Udruženja tovnih rasa goveda Kasum, Tibor Berze. Ističe da je za sertifikate odgovorna Uprava za veterinu, kao i da je manja ponuda žive stoke u EU podigla cene na tržištu. Berze podržava inicijativu da se na Dunavu uspostavi carinski terminal za utovar stoke, kako bi se smanjili troškovi transporta do najbližih luka.

U selu Selište kod Velike Drenove, Dejan Jakovljević na porodičnom imanju gaji oko 500 vrsta biljaka – od nara, palmi i japanske jabuke do kineske urme i pistaća. Uzgajanje egzotičnih vrsta, kaže, postaje sve isplativije zbog promenjene klime i veće potražnje. Uzgajanje pistaća je i isplativo, napominje Dejan. Kilogram svežih košta 1.500 dinara, a kod nas se uglavnom uvozi druga klasa iz Turske i Grčke, dok je prva klasa nekih 2.000 dinara po kilogramu. Na imanju se nalazi i neobična sorta grožđa koju stručnjaci još nisu identifikovali.

Skraćena radna nedelja na domaćem tržišu, usled državnog praznika, obeležena je smanjenom aktivnošću berzanskih učesnika. Tržište je karakterisala neusklađenost ponude i tražnje. Preko Produktne berze ukupno je prometovano 2.049 tona robe, finansijske vrednosti 50.160.506,00 dinara.

U prisustvu ključnih nacionalnih partnera i predstavnika Evropske unije, u Beogradu je juče održana uvodna radionica projekta ”EU za održivu zaštitu bilja u Srbiji“. Ovaj dvogodišnji projekat, finansiran od strane Evropske unije, a koji realizuje FAO u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, započet je u septembru 2025. Njegov osnovni cilj je podrška Srbiji u procesu usklađivanja sa Zelenom agendom EU i politikama ”Od njive do trpeze“, koje nalažu smanjenje upotrebe i rizika od pesticida.

Problemi sa sprovođenjem IPARD programa u Srbiji traju od početka, pre svega zbog nedovoljnog razumevanja njegovog značaja i neodgovornog odnosa prema sredstvima EU. Iako je Srbija politički ispunila uslove još 2012., tehnički je bila spremna tek 2018., pa je korišćenje sredstava kasnilo godinama. U okviru IPARD II objavljeno je 15 poziva, a u aktuelnom IPARD III programu od prošle godine raspisana su samo četiri, uz ozbiljna kašnjenja u obradi zahteva, donošenju pravilnika i izdavanju rešenja.