Na svetskom tržištu maline poslednjih meseci dolazi do promena, ali Srbija, uprkos padu proizvodnje, i dalje zadržava dobru poziciju zahvaljujući visokoj izvoznoj ceni. Prema analizi ekonomiste Miroslava Zdravkovića, Srbija je po vrednosti izvoza maline bila vodeća tokom prethodnih 19 tromesečja, ali je u trećem tromesečju prošle godine Poljska izbila na prvo mesto sa 95 miliona evra, ispred Srbije sa 92,9 miliona. Kada je reč o količini izvoza, Srbija je pala na treće mesto, iza Poljske i Ukrajine.

       U ovoj, usled praznika, skraćenoj radnoj nedelji, najviše aktivnosti berzanskih učesnika zabeleženo je na tržištu pšenice. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 1.620 tona robe, finansijske vrednosti 37.488.750,00 dinara.
    Na tržištu kukuruza primetna je bila slaba aktivnost i kupovne i prodajne strane, pri čemu je ponuda bila izraženija u odnosu na tražnju. Kukuruzom se trgovalo na jedinstvenom cenovnom nivou od 22,00 din/kg bez PDV-a (24,20 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastao se u Arilju sa predstavnicima Udruženja ”Vilamet“ i proizvođačima maline. Poručio je da će država uvesti jasniji sistem deklarisanja porekla kako bi domaća malina bila nedvosmisleno označena i razdvojena od uvozne robe, uz najavu da neće biti dozvoljen prekomeran uvoz tokom berbe. Glamočić je naveo da proizvođači u prvom delu godine dobijaju 18.000 din/ha, a isplata se očekuje do kraja marta, dok je za drugi deo godine najavljeno povećanje subvencija za voćare.

Evropskoj uniji obavezala na usklađivanje propisa u oblasti hrane i poljoprivrede, ali stručnjaci upozoravaju da se upravo u pravilnicima o kvalitetu hrane pomaci jedva vide. Iako je deo domaćih propisa usklađen sa ranijim evropskim standardima, ključni problemi ostaju u primeni, jačanju institucija i transparentnosti podataka.

I tokom ove nedelje, nastavljeno je terminsko trgovanje novim rodom pšenice. Kada je reč o odmah operativnoj robi, izražena je bila slaba aktivnost tržišnih učesnika, što se odrazilo na promet i cene. Preko Produktne berze prometovano je 2.599 tona robe, finansijske vrednosti 62.848.520,00 dinara.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja vodio vrlo konstruktivan dijalog i da povrtari, kako je naveo, imaju realne zahteve koji mogu da se ispune. Rekao je da nije očekivao da su sva udruženja došla radi dogovora i da je pokušao da razdvoji politiku od poljoprivrede, navodeći da su neki hteli da napuste razgovor posle 20 minuta, dok je sastanak trajao sat i po.

Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2% i žita od 12,3%, saopštio je Republički zavod za statistiku. Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini su u proseku povećane za 10,7%. U decembru 2025. godine cene te robe u odnosu na isti mesec 2024. povećane su za 4%.

Javno komunalno preduzeće ”Beogradske pijace” u petak, subotu i nedelju, 13, 14. i 15. februara na pijaci ”Stari Merkator” organizuje manifestaciju ”Dani ljubavi i vina”, od 8 do 16 časova. Kako se navodu u saopštenju, u susret prazniku posvećenog ljubavi, vinogradarima, vinarima i ljubiteljima vina, posetioce ove pijace očekuje bogata i raznovrsna ponuda. Dizajneri i male porodične radionice izložiće ručno rađene i unikatne proizvode – nakit, torbe, nesesere, predmete izrađene od keramike ili ukrašene dekupaž tehnikom, dekorativne sapune, sveće.

Orezivanje je prvi i najvažniji posao u voćnjaku: bez pravilne rezidbe nema zdrave krošnje ni stabilnog prinosa. U Donjem Vrtogošu kod Vranja voćari ovih dana oblikuju stabla za proleće, a orezivači podsećaju da je ključ u proređivanju – uklanjanju gustih, ukrštenih, bolesnih i zaraženih grana kako bi krošnja imala više svetla i vazduha. Struka naglašava da alat mora biti čist, dezinfikovan i oštar, a preseci što manji i pravilni, kako bi rane brže zarastale.

Na 33. Međunarodnom sajmu prehrambene industrije “Prodekspo 2026” u Moskvi, svoje proizvode, od 9. do 12. februara, predstavljaju 18 srpskih kompanija, saopštila je PKS. Učešće i promociju naših kompanija u okviru nacionalnog paviljona Srbije tradicionalno organizuju Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije.