Prolećna setva u Srbiji počela je uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, a sve više proizvođača smanjuje površine pod kukuruzom i okreće se suncokretu i drugim uljaricama zbog prošlogodišnje suše i velikih gubitaka.

Poljoprivrednici upozoravaju da je setva sve skuplja, dok su cene poljoprivrednih proizvoda sve niže, pa mnogi u novu sezonu ulaze oprezno i uz nova zaduženja. Deo ratara smanjuje zakup zemlje, pojedini odustaju od proizvodnje, a mehanizaciju nude na prodaju. 

Tokom ove nedelje obeležene praznicima, očekivano, aktivnost tržišnih učesnika bila je slaba. Preko Produktne berze kupoprodajni ugovori zaključeni su za kukuruz, dok je trgovanje ostalim primarnim poljoprivrednim proizvodima izostalo.

U Srbiji za sada ima dovoljno mineralnih đubriva za potrebe prolećne setve, uprkos ratu na Bliskom istoku, jer su najveće nabavke obavljene još u januaru, pre početka energetske krize. Ipak, poljoprivrednici upozoravaju da je rast cena već postao veliki problem, jer dodatno povećava troškove proizvodnje

Republički hidrometeorološki zavod najavio je da se od 9. do 12. aprila širom Srbije očekuju jutarnji prizemni mrazevi, uz minimalne temperature merene na pet centimetara od tla. 

U četvrtak i nedelju temperature će se kretati od -3 do 0 stepeni, dok se u petak i subotu očekuje još hladnije jutro, sa vrednostima od -7 do -3 stepena.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević izjavio je da je do sada realizovano 33 odsto budžeta za podsticaje u 2026. godini, odnosno isplaćeno 37,5 milijardi dinara.

Tokom ove nedelje preko Produktne berze prometovano je 2.996 tona robe, finansijske vrednosti 77.506.470,00 dinara. Cene kukuruza i sojinog zrna zabeležile su rast.

Iako je počeo april, sneg je zabeleo više predele Srbije, uključujući i glavni malinarski kraj, što je među proizvođačima izazvalo zabrinutost zbog najavljenih noćnih mrazeva.

Fotografije malinjaka pod snegom poslednjih dana stižu iz ivanjičkog kraja i Dragačeva, a pojedini malinari strahuju za ovogodišnji rod.

Beli luk je sve traženija i isplativija povrtarska kultura u Srbiji, zbog čega se sve više proizvođača odlučuje za njegov uzgoj.

Najviše se gaji u Vojvodini, ali je prisutan i u Šumadiji, Pomoravlju, zapadnoj Srbiji, kao i na jugu zemlje, gde je poznata tradicionalna proizvodnja domaćih sorti. Iako deluje kao jednostavna kultura, beli luk zahteva kvalitetan sadni materijal, dobru zaštitu, navodnjavanje i pravilno skladištenje.

Sneg koji ovih dana pada u selima podno Divčibara za sada ne predstavlja ozbiljnu opasnost za voćnjake, jer rodni pupoljci još nisu otvoreni, ocenio je agronom i novinar Đorđe Simović za Agrodnevnik RTV-a. Kako je naveo, temperaturne oscilacije u martu nisu neuobičajene, a veći rizik nastupa tek sa cvetanjem i mogućim aprilskim mrazevima. Narednih deset do 15 dana biće presudni za dalji razvoj voća. Simović ističe da su zasadi trenutno u veoma dobrom stanju, sa izraženim rodnim potencijalom, posebno kod šljive, kruške i jabuke.