Izložba mehanizacije, stočarstva i genetskih potencijala, kao i transferi znanja, takmičenje u gastronomiji i
peski proizvodi od hmelja, naći će se u ponudi na 88. Međunarodnom sajmu poljoprivrede i 53. Sajmu lova i ribolova, kao i Sajmu ekologije, koji se u Novom Sadu održavaju u od 18. do 24. septembra. Dugoočekivane priredbe organizovane na tradicionalan način, okupiće male proizvođače i velike kompanije iz 17 zemalja, u skladu sa epidemiološkim merama.

Na plantažama širom Srbije u toku je berba lešnika. Na oko 6.000 hektara proizvede se 2.500 tona što nije ni deseti deo godišnjih potreba naše zemlje. Zbog dobre cene površine pod lešnikom se povećavaju, a najveći problem je što je prva berba tek posle pete godine. Lešnici se po završetku berbe otpremaju u pogon za preradu, a posle prebiranja, pranja i sušenja isporučuju se tržištu. Poslednjih godina u Srbiji su plantaže pod lešnicima gotovo udvostručene.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Procenjuje se da će rod soje biti manji za oko 50 procenata, kukuruza od 30 do 50 procenata, a suncokreta koji je najbolje izdržao visoke temperature biće smanjen za 10-15 procenata u vreme kada su cene uljarica na svetskom tržištu visoke. Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji ove godine zbog suše neće imati ni približan rast prošlogodišnjem od oko četiri procenata, a šteta se procenjuje na najmanje 500 miliona dolara.

Na obroncima Fruške gore u toku je berba grožđa. Rod se mora obrati na vreme kako ne bi trpeo kvalitet vina, ali neretko nedostaje radna snaga. Međutim, vinari sa tradicijom ipak rešavaju i taj problem. “Bili smo na našem Institutu u Sremskim Karlovcima koji je depadans NS Poljoprivrednog fakulteta. Mi smo pre dve godine dobili analizator koji nam za jedan minut izbaci sve parametre, i termin kada bismo trebali da otpočnemo berbu, kakva je šira, tako da istog momenta kada nam analizator pokaže stanje, možemo i da krenemo u berbu i to nam veoma olakšava početak.

Ukupne američke zalihe smrznutog voća se smanjuju i one su za dva odsto niže u odnosu na isti period prošle godine, objavilo je u poslednjem izveštaju Ministarstvo poljoprivrede SAD. Najveći pad u odnosu na isti period prošle godine, zaključno sa julom, zabeležen je kod kupine, gde je razlika bila čak 36 odsto. Ujedno, ovo je i odgovor na pitanje zašto je to voće u Srbiji ove sezone bilo u otkupu drastično skuplje u odnosu na ranije godine i gotovo dostiglo cenu maline. Tendenciju smanjenja količina beleže i malina i borovnica sa padom od 11% u odnosu na 2020.

Srpski poljoprivrednici imaće priliku da kod Opportunity banke apliciraju za kredite iz sredstava Evropskog investicionog fonda iz EASI programa koji je usmeren na povećanje kvaliteta i održivost zapošljavanja, kvalitetnu socijalnu zaštitu, borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva, unapređenje uslova rada i socijalne inovacije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Pileće meso je poskupelo, pa potrošači odnedavno kupuju kilogram piletine za blizu 300 dinara, što je za oko stotinu dinara više nego pre nedelju dana. ”Piletina jeste poskupela, ali za koliko je kilogram skuplji teško je reći jer u trgovinama vlada šarenilo cena. Ono što je značajno jeste da je cena piletine krenula na gore i što se, kako se nadaju farmeri, počela približavati proizvođačkoj ceni”, kaže predsednik Poslovnog udruženja živinara Srbije Rade Škorić.

Duga suša i tropske temperature uticale su i na ovogodišnji prinos ratarskih kultura u Šumadiji. Šarenolika slika govori o tome da je na nekim parcelama prinos prosečan dok je na drugim za 30 do 40 % ispod proseka. “Pšenica se malo izvukla, a za kukuruz je najnepovoljnija godina do sada. Soja je u još nezavidnijem stanju jer je to zahtevnija kultura kada je vlaga u pitanju. Ove godine su naši ratari na većim površinama zasejali suncokret koji lakše podnosi sušu nego ostale jare kulture”, navodi Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo u PSSS u Kragujevcu.