Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje u Kragujevcu 25 miliona dinara

Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz gradske kase Kragujevca, na ime bespovratnih sredstava, izdvojeno je 25 miliona dinara. Do sada je utrošeno oko 70% novca, a zainteresovani poljoprivrednici mogu konkurisati do 15. novembra. ”Najveće interesovanje je bilo za nabavku nove priključne mehanizacije, više od 250 zahteva i za tu namenu je već utrošeno 10 miliona dinara. Veliko je interesovanje i za veštačko osemenjavanje, za nabavku sadnica, a zainteresovani su i pčelari.

Hrvatska uvozi šljive iz Srbije

Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija. Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i VB, Hrvatska u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive. Na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram.

Besplatne obuke o IPARD programu

Poljoprivrednici, preduzetnici i predstavnici malih i srednjih preduzeća iz istočne Srbije, ali i ostalih delova zemlje, mogu da se prijave na besplatne onlajn obuke koje će im pomoći u razvoju poslovanja i pristupu novim izvorima finansiranja. U četvrtak, 17. septembra u 19 časova, agencija Smart IPARD održaće onlajn obuku o IPARD programu – mogućnostima finansiranja investicija i unapređenju biznisa u oblasti poljoprivrede i prerade poljoprivrednih proizvoda, sa osvrtom na ulaganja u ruralni turizam. Za obuku o IPARD-u možete se prijaviti ovde. Istog dana, 17.

Podrška proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi

Vlada Republike Srbije je u cilju obezbeđivanja podrške proizvođačima tovne junadi, objavila Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara po kilogramu žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu namenjenu izvozu i to za grla minimalne težine 600 kilograma po ceni koja nije manja od 252 dinara po kilogramu.

Širi se uzgoj ekstremno ljutih papričica u Srbiji

Uzgoj ekstremno ljutih paprika u Srbiji nema dugu tradiciju. Zaječarac Boban Filipović pre desetak godina počeo je proizvodnju različitih sorti papričica sa svih kontinenata i meridijana. Karolina riper, najljuća paprika na svetu, 40 puta je ljuća od najljuće koja može na našim pijacama da se kupi. Ljute papričice koje Filipović uzgaja poreklom su sa Trinidada, iz Indije, Tajlanda. Boban kaže da mu je ovo trenutno hobi, ali i dodatni izvor prihoda. ”Papriku ne prodajem, prodajem samo seme.

Država će pomoći uzgajivačima kroz interventni otkup tovne junadi

Zbog opšteg pada tražnje za junećim mesom na svetskom, ali i domaćem tržištu, za čak 70 procenata, država je odlučila da pomogne uzgajivačima kroz interventni otkup tovne junadi vredan dva miliona evra, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U resornom ministarstvu navode da je obezbeđena dobra otkupna cena junadi od gotovo 2,15 evra po kilogramu.

Kakve su šanse čačanske šljive na Bliskom istoku

Šansa na Bliskom istoku postoji i za druge vrste voća i povrća iz Srbije, a ne samo za šljivu, kaže Marko Selaković, rukovodilac kancelarije PKS u Dubaiju. On je nedavno najavio mogućnost većeg izvoza domaćih poljoprivrednih proizvoda na ova tržišta, a posebno šljive, po kojoj je naša zemlja prepoznatljiva. Kako je rekao, prohodnost imaju sveža šljiva i sušeni program, a verovatno i plasman koncentrata, mada tu mogućnosti treba dodatno istražiti.

Iz Blaca stižu domaći proizvodi na kućnu adresu

S obzirom da nije mogla da dozvoli da njena dedovina propada ili bude prodata u bescenje, Sanja Zafirović je upravo u Blacu otvorila etno selo Naša avlija. ”Korona nas je naučila da postoji i neki drugi način poslovanja. Odlučili smo da omasovimo prozvodnju zimnice, kojom se bavimo četiri godine. Ove godine smo udružili naše proizvode sa komšijama. Donosimo na prag kupaca sve sa sela. Za sada radimo Beograd, Niš i Kruševac“, kaže Zafirovićeva. Ideja je bila da kvalitetni proizvodi sa više različitih gazdinstva budu ponuđeni direktno kupcima.