Najvažnije iz protekle nedelje:

Vegetacija u voćnjacima ovog proleća krenula je od sedam do deset dana ranije u odnosu na prošlu godinu. Zasadi koji se nalaze u brdskim područjima voćarskih reona nalaze se u cvetanju i nisu imali problema sa mrazom, za razliku od onih koji se nalaze u nižim predelima, posebno pokraj reka, gde je ipak došlo do izmrzavanja. Poljoprivredni proizvođači očekuju padavine. Kako kažu, stariji voćni zasadi imaju dubok korenov sistem i mogu da izdrže bez kiše, međutim topli vetar kada je sve u cvetanju utiče na lošiju oplodnju, a samim tim i na manje prinose.

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju. Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju. Ovi podsticaji koji su prema prethodnom pravilniku iznosili 70% više u odnosu na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji povećani su i biće veći za 120 odsto. Izmenjenim pravilnikom omoućeno je da ukupni maksimalni iznos koji korisnik podsticaja može da ostvari iznosi 228.800 dinara.

Borovnica je raskrčila svoj put do trona i sada je ona naša najisplativija voćarska kultura. Borovnica u voću je kao golf u sportu, kaže u razgovoru za b92 Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija. U poslednje vreme sve češće se čuje da je borovnica naša nova malina. ”Srpska borovnica je brend. Kada kažem da može da bude nova malina, mislim na to da doživi jednako veliku popularnost u svetu kao što je ima malina. Proizvođači borovnice ne mogu, naravno da stignu po produkciji malinu, po čemu smo u jednom periodu bili prvi, odnosno drugi proizvođači u svetu.

Zaključkom Vlade Srbije usvojen je Program o izmenama i dopunama IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. godine. Najveće izmene u okviru ovog programa odnose se na sektor voća i povrća. Neke od izmena ovog, krovnog dokumenta za IPARD, odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površina zemljišta na početku, odnosno kraju investicije, a omogućeni su i dodatni prihvatljivi troškovi u IPARD projektima.

Poljoprivednicima od prošle nedelje sleduje neplanirani trošak - provera kvaliteta zemljišta u Savetodavnim stučnim službama košta ih oko 2.000 dinara po uzorku. Zbog toga će, kažu, mnogi ove godine useve prihraniti nasumično. Plodonost zemljišta, poljoprivednici su do sada besplatno mogli da provere za deset parcela u godini. Izostanak te mere, negativno će se odraziti na proizvodnju, tvrde stručnjaci. “Imaćemo daleko manji broj korisnika koji će želeti da vrši kontrolu plodnosti zemljišta”, smatra Nenad Nešović iz PSSS Kraljevo.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Država ne može nikome da garantuje cenu maline, izjavio je juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da sa aspekta tržišta ove godine situacija po tom pitanju neće biti bolja nego što je bila prethodne. Nedimović je u Skupštini Srbije na sednici gde članovi Vlade odgovaraju na pitanja poslanika kazao da je država preuzela sve u prethodnom periodu da sa repromaterijalom, mineralnim đubrivom, preko nabavke goriva, smanji troškove za poljoprivrednu proizvodnju.

MUP je doneo odluku da poljoprivredni proizvođači neće morati da preregistruju traktore i radne mašine koje već imaju trajne registracije i stare tablice. Iz ministarstva najavljuju da će predložiti izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojima će biti omogućeno da stare tablice i dalje važe uz potvrdu o tehničkom pregledu, što je i do sada bila zakonska obaveza. Stručnjaci, međutim, komentarišu da još nije jasno šta tačno podrazumeva potvrda o tehničkoj ispravnosti.

U Srbiji je organska proizvodnja sa 13.500 hektara u 2017. godini ostvarila izvoz od 24 miliona evra, a Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju “Serbia organica” formirala je javnu bazu proizvođača i prerađivača kako bi potencijali bili bolje iskorišćeni i ostvareni još bolji rezultati, rečeno je na promociji ove baze podataka, urađene uz podršku USAID-a. Baza je deo sajta ovog udruženja i do sada su na njoj dostupni podaci oko 100 individualnih proizvođaca organske hrane koji su nosioci sopstvenog sertifikata, od ukupno 434.