Da nije poljoprivrede, srpski izvoz ne bi bio ništa drugo nego statistička greška. Mada bi i agrar mogao i morao da donese više para sa svetske pijace, i onakakv kakav je, tri puta je bolji od ostatka naše gotovo devastirane industrije i ostatka privrede.

Naime, prema podacima portala „Makroekonomija” Srbija je u 2010. imala tri puta veći udeo u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (0,195%), u odnosu na njen ukupan udeo u izvozu na tržište sveta (0,068%). “Srbija ovako povoljan pokazatelj duguje prevashodno izvozu nekoliko proizvoda - žitarica, šećera, malina, sokova, piva… To znači da postoji veliki potencijal za dalji rast vrednosti, kroz prelazak u više faze prerade osnovnih proizvoda i kroz povećanje nivoa proizvodnje mnoštva poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda”, ukazuje urednik Makroekonomije ekonomista Miroslav Zdravković. Neophodno je, kaže on da se jasno koncipira agrarna politika, a to podrazumeva da pomoć bude usmerena ka poljoprivrednicima a ne kompanijama, da se zna raspodela subvencija, koliko ide za osnovnu proizvodnju, koliko za preradu u višu fazu. “Ali, nažalost, to ne ide lako u našem sistemu haosa. Mi smo haotična zemlja. Na primer, Hrvatska se u pregovorima odrekla u pristupanju da će dalje tražiti povećanje subvencija na nivo proseka EU, što i nas čeka. Stoga, bolje je da se što pre poveća ararni budžet nego da se nađemo u situaciji da nam za godinudve, kada krenu pregovori, kažu - ovo je nivo subvencija za poljoprivredu i ne možete ga više povećati”, naglašava Zdravković. On ističe da je potrebna javna debata kada je reč o formiranju agrarnog budžeta, da se vidi na šta se troše pare iz seljačke kase i da li se mogu utrošiti efikasnije i bolje. (Dnevnik)