Srbija je na korak od zabrane izvoza i to ne kukuruza, već industrijskog bilja, to jest soje, suncokreta i šećerne repe. Juče su u Vladi Srbije vođeni razgovori o stavljanju rampe za izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Takođe, danas bi to mogla da bude jedna od tačaka na dnevnom redu sednice Vlade. Radna grupa koja se bavi ovim pitnjem juče je, naime, razmatrala dva predloga: jedan je stigao iz šećerana i uljara i u njemu se traži zabrana izvoza industrijskog bilja iz Srbije, a drugi predlog su dostavili poljoprivrednici koji se zabrani protive. Spuštanje rampe za poljoprivredne proizvode iz Srbije već neko vreme se pominje kao jedna od mera da se stabilizuje domaće tržište, da stočarska proizvodnja ne dođe u znak pitanja i da se spreče nestašice i sačuva standard građana. Međutim, sve ukazuje na to da su kreatori ovih “zaštitnih mera” zapravo domaće agrarne kompanije kojima sada izvoz paorske robe iz Srbije nikako ne odgovara. Naime, kada je reč o uljaricama, izvoznici su napravili terminske ugovore po cenama dobrano nižim od sadašnjih, te bi u slučaju realizacije tih poslova bili na gubitku. Na gubitku bi, u slučaju da se ova mere ne uvede, bili i oni i država jer bi trgovci ostali bez para, a Srbija bez sirovina pa je to navodno nit koja povezuje javni interes za zabranu. Kod šećerne repe je specifična situacija u kojoj, u slučaju zabrane izvoza, najdeblji kraj izvlače ratari. Jer, na domaćem tržištu nudi im se cena od 36 evra po toni, a hrvatske šećerane, recimo, slatki koren plaćaju 50 evra. Indikativno je, međutim, to što se zabrana izvoza kukuruza koja bi eventualno bila jedino opravdana mera s obzirom na stanje u stočarstvu, sada ne stavlja u prvi plan, te se iz toga može naslutiti koje domaće kompanije imaju najviše uticaja na Vladu. (Dnevnik)