Agroinfo

Grožđe u Srbiji je ove godine izuzetno kvalitetno. Prema rečima Saše Matijaševića, profesora vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, visoke temperature su ubrzale sazrevanje belih sorti, pa su one brane nešto ranije nego što je uobičajeno. ”Belo grožđe je brano sa optimalnim sadržajem šećera i kiselina, pa oni proizvođači koji su vodili računa o tome imaće veoma dobro i kvalitetno vino”, ističe on i dodaje da će belih i crvenih vina biti nešto  manje nego prošle godine, jer je suša, ipak, imala svoj uticaj.

Predstojećeg vikenda, u subotu i nedelju, 2. i 3. oktobra, od 8 do 16 sati na pijaci Đeram u Beogradu biće održan Кaravan zimnice.

Prvi Кaravan zimnice u novoj sezoni otpočeće tradicionalno pripremom ajvara na šporetu “smederevcu” tačno u 9 sati. Đeram pijaca biće kao i uvek mesto za nabavku svežih i kvalitetnih namirnica, ali i prava riznica poznatih ukusa domaće zimnice pripremljene po tradicionalnoj recepturi, poručuju iz JKP Gradske pijace.

Srbija će uskoro izvoziti svinjsko i pileće meso u Evropsku uniju i time uvećati stočni fond, proširiti tržište i pobošljati opšte stanje poljoprivrede, poručio je juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji za medije u Briselu. ”Danas smo u Direktoratu za bezbednost hrane dogovorili da za dve nedelje otpočne procedura odobravanja izvoza srpskog pilećeg mesa na prostor Evropske unije“, rekao je ministar Nedimović i dodao da su završene sve pripreme i da će sada piletina iz Srbije biti i na prostoru Evropske unije.

Pre tri godine Hollo company iz Doroslova otvorila je najmoderniju svinjogojsku farmu u kojoj se neguje oko 1.000 krmača i nazimica, a svetlost dana ugleda 500 prasadi nedeljno. Na farmi se uzgajaju priplodne nazimice, čiste rase “jorkšir” F-1 generacije, u svetu trenutno najtraženije i najprodavanije. U ovoj kompaniji najavljuju da idu dalje u razvoj farme.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Događaji na Novosadskom sajmu predstavljaju zvanični početak kampanje ”Za naša polja – EU za poljoprivredu“, koju zajedno sprovode Delegacija EU u Srbiji i Ministarstvo poljoprivrede. Cilj ove promotivne kampanje jeste da informiše javnost u Srbiji o unapređenjima u sektoru poljoprivrede, a koja su rezultat značajnih ulaganja EU u prethodne dve decenije. Od 2000. godine EU je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji. Zaštita životne sredine i zdravlje ljudi, bezbednost hrane, dobrobit životinja, glavni su pravci pomoći ovom sektoru.

U avgustu ove godine zabeleženo je jedno od najvećih poskupljenja voća i povrća za poslednjih desetak godina u našoj zemlji. Ipak, svi faktori ukazuju da je inflacija privremena i da se očekuje da ona do kraja sledeće godine bude na nivou na kom je bila i prethodnih osam godina, izjavio je u Jutarnjem programu RTS-a Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede saopštili su juče na konferenciji ”IPARD III program šta tu ima za mene“ na Sajmu poljoprivrede da je raspisan drugi javni poziv iz IPARD mere 7, za investicije u ruralnom turizmu.
U okviru ovog javnog poziva poljoprivrednicima, malim preduzećima i preduzetnicima koji se bave seoskim turizmom na raspolaganju će biti 15 miliona evra.

U Srbiji je počela berba kukuruza i prinosi sa prvih njiva su od 40 do 50% manji zbog ekstremno velike suše.
Ratar iz Bečeja Gojko Eremin, koji uzgaja kukuruz na 800 hektara, kaže da je prosečan rod od pet do sedam tona po hektaru, što je upola manje u odnosu na rod koji postiže kada nisu ekstremni vremenski uslovi. On dodaje da proizvođači sa tako umanjenim prinosom i cenom od 24 din/kg koja je viša nego prošle godine za oko 20% mogu da pokriju troškove proizvodnje, ali da je zarada ”nula“.

Poljoprivrednici ove jeseni neće imiti velike prinose kukuruza. Bolje će, kažu, proći oni koji su sejali sirkove - zrnaš i metlaš, ne samo zbog cene već i većih prinosa jer sirkovi bolje podnose sušu i vrućine. Sirkovi nisu berzanska roba, ali ih veletrgovci otkupljuju. Trenutno neki otkupljivači kilogram zrna sirka kupuju za 36 dinara, dok kilogram kukuruza plaćaju 22,8 dinara. Sirak nije samo otporniji na sušu i skuplji, već je i zamena za kukuruz u ishrani stoke. U krmnim smešama svuda gde ide kukuruz može se staviti zrno sirka.