Naši poljoprivredni proizvođači uglavnom znaju šta i kako mogu da dobiju od države, upoznati su sa planovima i projektima za razvoj sela, koriste sredstva opredeljena za tu namenu, ali ako budu želeli da unaprede svoja gazdinstva i po efikasnosti i prinosima pariraju svojim evropskim kolegama, moraće da savladaju stranu terminologiju i proceduru na kojoj insistira EU.

Možda neće morati baš da progovore na engleskom, ali će, za početak, svakako morati da nauče neke ”šifre”, kao što je, na primer, LAG – Lokalna akciona grupa. LAG je, zapravo, udruženje poljoprivrednika koje je formirano po evropskim standardima. To znači da najmanje 51% članova tog udruženja dolazi iz privatnog sektora, a to su samostalni poljoprivredni proizvođači, privatna preduzeća i zadruge. Ostatak LAG-a čini javni sektor, na primer – lokalna samouprava.

Lokalna akciona grupa, međutim, tek je početak, prvi korak na putu koji vodi do bogatih evropskih fondova u kojima su pohranjena sredstva namenjena ekonomskom i ruralnom razvoju onih zemalja koje žele da pristupe EU. IPA fondovi namenjeni su sveukupnom ekonomskom razvoju, a IPARD fondovi - ruralnom, odnosno seoskom razvoju. Ali do para iz tih fondova “uzajamne pomoći”, naši poljoprivredni proizvođači neće moći da dođu ukoliko se ne udruže i ne formiraju svoj LAG.

Svako u svom selu, svom kraju. Kako bi im pomogla da se bolje snađu u ovom pretpristupnom haosu od stranih reči i organizacionih zavrzlama, uprava Kragujevca je poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji grada pružila ruku i formirala pet ruralnih centara ka kojima gravitira još tridesetak sela s ovog područja. Ruralni centri su formirani u Stragarima, Dobrači, Gornjoj Sabanti, Čumiću i Donjim Komaricama, a njima će rukovoditi mesne kancelarije, odnosno zaposleni koji su prošli evropsku obuku.

Poenta ove priče jeste da se sredstva i odlučivanje spuste na nivo lokalne zajednice, jer ko bolje od poljoprivrednika zna šta im je potrebno, da li im u selu treba put ili vodovod, da li su im potrebni sistemi za navodnjavanje, možda sušara ili hladnjača.

Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, LAG-ovi će moći da konkurišu i, ako im plan prođe, raspolažu sredstvima iz evropskih fondova. Zato je potrebno da se naši poljoprivredni proizvođači udruže, da sami odlučuju gde i na šta treba potrošiti novac”, objašnjava Minja Obradović, članica Gradskog veća zadužena za upravljanje projektima i rukovodilac projekta ”Ruralni centri”.

Izvor: Politika