Ne jednom je Rusija u poslednjih nekoliko godina zabranila uvoz voća, mesa i mesnih prerađevina iz Srbije. Agroekonomski analitičari, kao i predstavnici organizacija koje se bave zaštitom potrošača veruju da su stroga pravila i visoki kriterijumi ruske službe glavni razlog zbog kog Rusi tako često uvode zabranu na proizvode iz Srbije. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić za Danas kaže da su razlozi zbog kojih neko zabranjuje uvoz uvek osnovani, naročito ako se niko ne buni zbog toga.

Premijerka Ana Brnabić najavila je juče da će ljudi koji su ovih dana bili pogođeni poplavama biti obeštećeni, navodeći i da su investicije od 2014. i 2015. godine u sistemu odbrane od poplava dale rezultate. “U četvrtak na sednici Vlade tražićemo od lokalnih samouprava procenu štete, pružićemo im tehničku pomoć da to urade, i kroz tekuću budžetsku rezervu i robnu rezervu obeštetićemo ljude”, rekla je Brnabić.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je juče da je jučerašnjih 116 litara kiše po m2, odnelo u Zlatiborsko-Moravičkom okrugu maline sa korenom, krompir, kukuruz, čak i nove asfaltne puteve. On je apelovao na predstavnike državnih organa da tamo hitno odu, utvrde štetu i pomognu jer je “sve upropašćeno”. - Ovo je četvrta nepogoda za mesec dana, pored snega i dva puta grada. Kišni oblak je zahvatio Ivanjicu, Lučane deo Arilja i Kraljevo - rekao je Radović.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prvi put ove godine, Subotica se u sredu susrela sa gradonosnim oblacima i padavinama koje su pretile da unište najveći deo poljoprivrednih kultura. Kako je član Gradskog veća Šimon Ostrogonac rekao za RTS, štete su prilično velike u usevima suncokreta i žita, a da se šteta u voćnjacima tek procenjuje. ”Najveće štete su nastale u usevima suncokreta, tamo je šteta stopostotna. Stradala su i žita, ječam, pšenica, a po prvim procenama šteta je negde oko 60 odsto. Prilično su velike štete i u voćnjacima”, kaže Ostogonac.

U selu Balosava u Gruži proteklog vikenda održan je Sabor voćara, koji je okupio više od 1.500 zainteresovanih proizvođača iz cele Srbije, regiona, ali i Rusije, Belorusije, Ukrajine. Ovo je treći sabor, koji organizuje porodica Nikolić iz ovog sela i njihove plantaže Gruža agrar. Ovaj sabor se prepoznaje po dve važne karakteristike. Organizuje se direktno na plantažama porodice Nikolić, na njihovom porodičnom imanju, gde gaje jabuke, nektarine i borovnice.

Mladi poljoprivrednici koji žele da razvijaju svoja gazdinstva sve više klasično ratarstvo dopunjuju stočarskom proizvodnjom. Takva je i priča iz Rastina, najmanjeg somborskog sela sa samo 320 stanovnika. U tom selu ima oko 15 mladih poljoprivrednika koji se bave stočarstvom. Jedan od njih je Mane Prica koji je nastavio je proizvodnju mleka kojom su se bavili i njegovi roditelji. “Oni su imali dve, tri muzne krave, ja sam sada proizvodnju proširio na 23 muzne krave”, kaže Prica.

Ruska služba za fotosanitarni nadzor “Roseljhoznadzor” dala je odobrenje da u Rusiju mogu da se uvoze breskve, trešnje i kajsije, navodi se u saopštenju ruskog resora. - Na kraju posete delegacije Roseljhoznadzora Severnoj Makedoniji i Srbiji i nakon proučavanja predstavljenih informacija kompetentnih resora navedenih država, Roseljhoznadzor od 27. maja dozvoljava isporuke na teritoriju Rusije kultura koda TN VED EAES 0809 (kajsija, breskvi, višanja, trešanja, borovnica) iz tih država”, navodi se u saopštenju. Roseljhoznadzor je u avgustu 2018.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za nabavku novih mašina i opreme u cilju unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem zahteva u periodu od 27. maja do 30. avgusta. Za ostvarivanje prava na podsticaje i za isplatu podsticaja za realizovane investicije opredeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 1,3 milijardi dinara.