Zanimljivosti

Najvažnije iz protekle nedelje:
- Blagi pad cene pšenice
- Pad cene kukuruza
- Rast cene soje

Proizvođači krompira sa Suvobora nude taj proizvod potrošačima potpuno besplatno, kako bi ispraznili magacine od proizvoda koji ne mogu da plasiraju na tržište.

Predsednik opštine Žitorađa Goran Stojković kaže da je svih 250 steonih junica simentalske rase, koje su poklon Ministarstva poljoprivrede, otišlo u prave ruke. “Opština je u nabavku visokomlečnih junica iz Austrije uložila dodatnih 15 miliona dinara kako bi najveće proizvođače mleka i mlečnih proizvoda u ovom kraju nagradila sa po jednom simentalkom”, kazao je on.

Stabilizacija proizvodnje i cena jaja na tržištu u Srbiji očekuje se u naredne tri, četiri sedmice, kaže Nenad Budimović, savetnik u Privrednoj komori Srbije. Za predstojeći praznik Uskrs očekuje se normalno snabdevanje tržišta jajima i potrošnja veća za oko10 odsto od uobičajene, istakao je on i dodao da je ranijih godina potrošnja jaja pred Vaskrs bila veća i do 30 procenata.

Srbija godišnje izveze oko 4.000 tona suvih šljiva, a ima potencijala da na strana tržišta plasira i do 10.000 tona tog voća, ocenjuju stručnjaci. Zarada Srbije od izvoza suvog voća je tri do 10 puta veća nego svežeg i zamrznutog.

Za poljoprivrednike iz Pčinjskog, Jablaničkog, Topličkog, Nišavskog i Pirotskog okruga vlade Srbije i Danske izdvojiće u naredne dve godine devet miliona evra, ne bi li pomogle unapređenje proizvodnje i prerade voća.

„Pravih“ poljoprivrednih proizvođača na pijaci je sve sve manje. Kako kažu, izlazak na pijacu nosi rizik od loše prodaje, cene pijačarine su dosta visoke, a tu je i gubitak vremena, koje je, posebno u sezoni poljskih radova, dragoceno pa je prodaja preprodavcu, i pored niže cene, znatno povoljnija.

Visinu inflacije u 2011. od sedam odsto opredelila je deflacija na kraju te godine koja je iznosila 0,7 odsto, za šta je najslužnije pojeftinjenje voća i povrća u decembru, izjavila je juče Gordana Vukotić-Cotič, član redakcije biltena “Makroekonomske analize i trendovi”.

Lanjska suša bila je tolika da sadašnje padavine nisu dovoljne da nadoknade nedostatak vlage u zemljištu. Kiša bi ovim intenzitetom trebalo da pada danima, da bi nadoknadila zalihe vode neophodne za dobar rod pšenice. Uz to, sada bi hlebnom žitu dobro došlo i više snega, ocenjuju stručnjaci.

Da nije poljoprivrede, srpski izvoz ne bi bio ništa drugo nego statistička greška. Mada bi i agrar mogao i morao da donese više para sa svetske pijace, i onakakv kakav je, tri puta je bolji od ostatka naše gotovo devastirane industrije i ostatka privrede.