Agroinfo

Ministarstvo poljoprivrede je donelo Pravilnik o uslovima za obavljanje kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta kojim se propisuju uslovi koje treba da ispuni privredno društvo ili drugo pravno lice u pogledu tehničkih i stručnih kapaciteta za obavljanje ovog posla. Pravilnik, između ostalog, propisuje da ovlašćena organizacija za određivanje osnovnih parametara plodnosti zemljišta, kao i referentna organizacija treba da raspolažu odgovarajućim radnim prostorom i imaju odgovarajuću tehničku opremljenost.

Vlada će na predlog Ministarstva poljoprivrede, a prema sugestijama stočara, dopuniti Uredbu o novim podsticajima za prodaju junadi. Zbog velikog nezadovoljstva klaničara, izvoznika, ali i stočara zbog Uredbe o interventnom otkupu junadi i njenoj izmeni, predsednik Proizvodna grupe odgajivača tovnih rasa goveda Čedomir Keco obratio se pismom predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću u kome se traži ponovna izmena Uredbe po hitnom postupku.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U Topličkom okrugu na blizu 8.000 hektara počela je berba kukuruza koji po rečima poljoprivrednih stručnjaka ove godine beleži rekordan rod koji na nekim njivama dostiže i 10 tona po hektaru. ”Prinosi su više nego dobri i kreću se od šest do sedam tona po hektaru , a na njivama gde su primenjene sve agrotehničke mere, prinosi su i 10 tona“, kaže savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju Radovan Bjelica.

Vinogradari i proizvođači vina, kao perspektivna grana domaće privrede izuzetno su oslabljeni pandem jom korona virusa, kaže Stevan Rajta, direktor Saveza vinogradara i vinara Srbije. Dodaje da država planira dodelu bespovratnih sredstava, ali i da je u pripremi usavršavanje zakona iz 2016. godine. U Srbiji ima oko 400 vinara i vinogradara, pa je svima nama u cilju da se što pre ova oblast reguliše. Radna grupa je formirana i konkretniji koraci se očekuju tokom oktobra u vezi zakona koji bi regulisao našu oblast.

Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz gradske kase Kragujevca, na ime bespovratnih sredstava, izdvojeno je 25 miliona dinara. Do sada je utrošeno oko 70% novca, a zainteresovani poljoprivrednici mogu konkurisati do 15. novembra. ”Najveće interesovanje je bilo za nabavku nove priključne mehanizacije, više od 250 zahteva i za tu namenu je već utrošeno 10 miliona dinara. Veliko je interesovanje i za veštačko osemenjavanje, za nabavku sadnica, a zainteresovani su i pčelari.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija. Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i VB, Hrvatska u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive. Na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram.

Poljoprivrednici, preduzetnici i predstavnici malih i srednjih preduzeća iz istočne Srbije, ali i ostalih delova zemlje, mogu da se prijave na besplatne onlajn obuke koje će im pomoći u razvoju poslovanja i pristupu novim izvorima finansiranja. U četvrtak, 17. septembra u 19 časova, agencija Smart IPARD održaće onlajn obuku o IPARD programu – mogućnostima finansiranja investicija i unapređenju biznisa u oblasti poljoprivrede i prerade poljoprivrednih proizvoda, sa osvrtom na ulaganja u ruralni turizam. Za obuku o IPARD-u možete se prijaviti ovde. Istog dana, 17.

Vlada Republike Srbije je u cilju obezbeđivanja podrške proizvođačima tovne junadi, objavila Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara po kilogramu žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu namenjenu izvozu i to za grla minimalne težine 600 kilograma po ceni koja nije manja od 252 dinara po kilogramu.