Ministarstvo poljoprivrede predlaže da se produži primena Uredbe o zabrani izvoza pšenice, kukuruza, suncokreta i soje.

Nova uredba bi bila modifikovana i limitiranjem izvoza proizvoda od pšenice i kukuruza, kao što su brašno, griz ili prekrupa, kako bi se stanovništvu do iduće žetve obezbedile dovoljne količine osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda po prihvatljivim cenama.
Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević nije mogao da precizira do kada bi nova uredba važila, navodeći da bi to moglo da bude verovatno do naredne žetve i dodao da se sve usaglašava sa drugim ministarstvima, te da bi predlog mogao da se nađe pred vladom naredne sedmice.
Kao jedan od osnovnih razloga za produženje uredbe on je naveo nepostojanje tržišnih viškova osnovnih ratarskih kultura u Srbiji.
Ministar poljoprivrede je rekao da sada važeća uredba o privremenoj tromesečnoj zabrani izvoza, koja je na snazi od 4. avgusta, nikome nije nanela štete i da nije uticala na cenu žitarica u zemlji.
Uredbom je sprečeno da se desi enorman rast cena rataskih hultura, prehrambenih proizvoda, stočne hrane, a sprečila je i pokolj stoke u Srbiji, što bi imalo nesagledive posledice, s obzirom na vreme potrebno za obnavljanje stočnog fonda, rekao je on.
Ukoliko bi se izvoz dozvolio, kako je kazao, već do kraja godine Srbija bi i sama morala da uvozi žito, ali po znatno višim cenama i problematičnog kvaliteta.
Milosavljević je kazao da nema reči opravdanja za destimulisanje ratarske proizvodnje u prethodnom periodu, jer bi, da se to nije desilo, Srbija danas mogla da raspolaže sa milion tona žita viška i između dva i tri miliona tona kukuruza. Mogli smo, kako je naveo ministar, da umesto 500 miliona dolara suficita, koliko će poljoprivreda i prehrambena industrija imati ove godine, da imamo možda i dve milijarde.