Početak kampanje ”Za naša polja – EU za poljoprivredu“

Događaji na Novosadskom sajmu predstavljaju zvanični početak kampanje ”Za naša polja – EU za poljoprivredu“, koju zajedno sprovode Delegacija EU u Srbiji i Ministarstvo poljoprivrede. Cilj ove promotivne kampanje jeste da informiše javnost u Srbiji o unapređenjima u sektoru poljoprivrede, a koja su rezultat značajnih ulaganja EU u prethodne dve decenije. Od 2000. godine EU je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji. Zaštita životne sredine i zdravlje ljudi, bezbednost hrane, dobrobit životinja, glavni su pravci pomoći ovom sektoru.

Najveći rast cena voća i povrća u poslednjih deset godina

U avgustu ove godine zabeleženo je jedno od najvećih poskupljenja voća i povrća za poslednjih desetak godina u našoj zemlji. Ipak, svi faktori ukazuju da je inflacija privremena i da se očekuje da ona do kraja sledeće godine bude na nivou na kom je bila i prethodnih osam godina, izjavio je u Jutarnjem programu RTS-a Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke.

Otvoren IPARD poziv za ruralni turizam vredan 15 miliona evra

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede saopštili su juče na konferenciji ”IPARD III program šta tu ima za mene“ na Sajmu poljoprivrede da je raspisan drugi javni poziv iz IPARD mere 7, za investicije u ruralnom turizmu.
U okviru ovog javnog poziva poljoprivrednicima, malim preduzećima i preduzetnicima koji se bave seoskim turizmom na raspolaganju će biti 15 miliona evra.

Počela berba kukuruza

U Srbiji je počela berba kukuruza i prinosi sa prvih njiva su od 40 do 50% manji zbog ekstremno velike suše.
Ratar iz Bečeja Gojko Eremin, koji uzgaja kukuruz na 800 hektara, kaže da je prosečan rod od pet do sedam tona po hektaru, što je upola manje u odnosu na rod koji postiže kada nisu ekstremni vremenski uslovi. On dodaje da proizvođači sa tako umanjenim prinosom i cenom od 24 din/kg koja je viša nego prošle godine za oko 20% mogu da pokriju troškove proizvodnje, ali da je zarada ”nula“.

Paorima veći ćar od sirka zrnaša nego od kukuruza

Poljoprivrednici ove jeseni neće imiti velike prinose kukuruza. Bolje će, kažu, proći oni koji su sejali sirkove - zrnaš i metlaš, ne samo zbog cene već i većih prinosa jer sirkovi bolje podnose sušu i vrućine. Sirkovi nisu berzanska roba, ali ih veletrgovci otkupljuju. Trenutno neki otkupljivači kilogram zrna sirka kupuju za 36 dinara, dok kilogram kukuruza plaćaju 22,8 dinara. Sirak nije samo otporniji na sušu i skuplji, već je i zamena za kukuruz u ishrani stoke. U krmnim smešama svuda gde ide kukuruz može se staviti zrno sirka.

Izložba organskih proizvoda na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu

Izložbu organskih proizvoda na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu već 10 godina organizuju Ministarstvo, poljoprivrede i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica.
Zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva poljoprivrede i ove godine će se na izložbi, koja se održava u hali 1A novosadskog sajma, predstaviti proizvođači raznovrsnih organskih proizvoda.

Turbulenta godina za proizvođače paradajza

Ovogodišnji paradajz je na tržištu prošao put od jeftinog do veoma skupog povrća. Razloga ima više, a proizvođači ističu loše organizovanu proizvodnju, kao i sve izraženije klimatske promene. Na pijacama paradajz se prodaje po 200 din/kg. To je izuzetno visoka cena za ovo doba godine, a neuobičajeno je i to što se to povrće na početku sezone prodavalo znatno jeftinije. Za potrošače je vreme jeftinog paradajza kratko trajalo. Nije paradajz jedino povrće koje će ove sezone imati visoku cenu. Sve teži klimatski uslovi umanjiće i prinos futoškog kupusa.

Na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu kompanije iz 17 zemalja

Izložba mehanizacije, stočarstva i genetskih potencijala, kao i transferi znanja, takmičenje u gastronomiji i
peski proizvodi od hmelja, naći će se u ponudi na 88. Međunarodnom sajmu poljoprivrede i 53. Sajmu lova i ribolova, kao i Sajmu ekologije, koji se u Novom Sadu održavaju u od 18. do 24. septembra. Dugoočekivane priredbe organizovane na tradicionalan način, okupiće male proizvođače i velike kompanije iz 17 zemalja, u skladu sa epidemiološkim merama.

Dobra cena i niska ulaganja povećavaju površine pod lešnicima

Na plantažama širom Srbije u toku je berba lešnika. Na oko 6.000 hektara proizvede se 2.500 tona što nije ni deseti deo godišnjih potreba naše zemlje. Zbog dobre cene površine pod lešnikom se povećavaju, a najveći problem je što je prva berba tek posle pete godine. Lešnici se po završetku berbe otpremaju u pogon za preradu, a posle prebiranja, pranja i sušenja isporučuju se tržištu. Poslednjih godina u Srbiji su plantaže pod lešnicima gotovo udvostručene.