Agroinfo

Zbog suve i tople jeseni, usevi uljane repice ove godine pretrpeli su značajne gubitke – na hiljade hektara je preorano, a ratari su usev morali da zamene pšenicom ili ječmom, navode stručne službe iz Subotice i Kikinde. Kiše koje su najavljene mogle bi pomoći biljkama koje su već počele da razvijaju listove, ali repici je sada presudan novembar sa umerenim padavinama i toplijim vremenom. Prema rečima dr Jeromele Marjanović, prodato je semena za oko 48.000 ha, što je približno površinama iz prošlogodišnje setve.

Na vojvođanskim oranicama u toku su predsetveni i setveni radovi pšenice, ali ih ozbiljno otežava izražen nedostatak vlage u zemljištu. U ataru Kisača pšenica se nakon višegodišnje pauze ponovo vraća u setvenu strukturu, ali tamošnji ratari ističu da se radovi obavljaju otežano i uz dozu strepnje.

Srbija je 21. oktobar – Međunarodni dan borbe protiv siromaštva – dočekala sa poraznim podacima: svaki peti građanin živi u riziku od siromaštva, a gotovo svaka četvrta žena u zemlji je siromašna. Više od polovine žena je van radne snage, dok je taj procenat kod muškaraca 36,4 odsto. Deca i stariji spadaju među najugroženije, naročito u ruralnim sredinama gde je siromašno gotovo 30 odsto domaćinstava, naspram šest odsto u gradovima.

Tradicionalna ”Futoška kupusijada“, manifestacija posvećena čuvenoj autohtonoj sorti futoškog kupusa, biće održana 24. i 25. oktobra u Futogu.

Ministarstvo poljoprivrede upozorilo je da je spaljivanje strnjike i žetvenih ostataka strogo zabranjeno, jer uništava zemljište, ugrožava zdravlje ljudi i životinja i izaziva požare sa velikim materijalnim štetama. Zahvaljujući satelitskim snimcima i terenskim izveštajima, Ministarstvo može precizno da utvrdi parcele na kojima je strnjika spaljena. Vlasnicima takvih parcela, ako nisu prijavili požar u eAgraru, biće automatski dodeljen pasivan status gazdinstva, što znači gubitak prava na subvencije.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je novi Pravilnik o načinu obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi, koji će početi da se primenjuje od 1. januara 2026. godine, dok dosadašnji pravilnik prestaje da važi 24. oktobra ove godine. Kako je navedeno u Službenom glasniku Republike Srbije, novi propis uvodi jasniju strukturu i savremeniji pristup pružanju savetodavnih usluga poljoprivrednicima.

              U nedelji za nama, primat u trgovanju na Produktnoj berzi zauzeo je kukuruz, uzimajući udeo od 46% u ukupnom nedeljnom prometu. Ponude sojinog zrna po nižim cenama uticale su na veći obim trgovanja ovom uljaricom. Ukupan promet iznosio je 6.422 tona robe, finansijske vrednosti 178.650.940,00 dinara.

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede započela je obradu zahteva za podsticaje za krave i tov teladi za ovu godinu, a zahvaljujući unapređenju sistema eAgrar, proces se odvija brže nego ikada. Za samo dva dana obrađeno je više od 10.000 administrativno urednih zahteva od ukupno 12.931 pristiglog, dok je više od 5.500 rešenja već dostavljeno poljoprivrednicima u eSandučiće na portalu eUprava. Iz Ministarstva ističu da digitalizacija i automatizovane provere u realnom vremenu omogućavaju bržu isplatu podsticaja i smanjuju administrativne zastoje.

Ministarstvo poljoprivrede juče je demantovalo tvrdnje da je Nacrt zakona o dobrobiti životinja povučen iz procedure, navodeći da je proces u potpunosti u toku i da se sprovodi u skladu sa propisima. Kako se navodi, Ministarstvo je završilo fazu eKonsultacija, tokom koje su građani, organizacije i institucije mogli da dostave svoje komentare i predloge. Pristiglo je 389 komentara, od kojih je 71 prihvaćen ili delimično prihvaćen. Na osnovu njih biće izrađen unapređeni tekst zakona, koji će zatim biti predmet javne rasprave.

Stručnjaci upozoravaju ratare da više ne odlažu setvu pšenice, iako su oranice suve. ”Bolje da seme bude u zemlji nego u džaku“, poručuje prof. dr Miroslav Malešević, ističući da posle prve dekade oktobra nema razloga za čekanje. I ove jeseni problem predstavlja manjak deklarisanog semena – prema podacima PSS Sombor, dostupne količine dovoljne su za oko 350.000 ha, pa će mnogi ratari posegnuti za tzv. semenom sa tavana. Troškovi setve ove godine dostižu oko 160.000 din/ha, uključujući arendu od 30.000 dinara.