Prema procenama beogradskog Instituta za primenu nauke u poljoprivredi i pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu do sada je hlebnim žitom u Srbiji zasejano blizu 400. 000 hektara , od cega izmedju 230 i 240. 000 hektara, u Vojvodini rekao je za RTV strucnjak Odeljenja za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Miroslav Maleševic. Iako je to još daleko od planiranih 560. 000 hektara pod hlebnim žitom , po njegovoj proceni ako bi se zasejalo 450 000 hektara , a prosecni prinos dostigne cetiri i po tone po hektaru, ne bi bila ugrožena prehrambena sigurnost zemlje.
“Velika je šteta, što verovatno nece preteci pšenice i za izvoz, sada kada cene rastu i na domacoj i na svetskim berzama, pa bi paori posle dve mršave godine mogli imati i neke ekonomske koristi od setve hlebnog žita„ kaže Maleševic.

On preporucuje ratarima da iskoriste lepo vreme da nastave setvu do 1.decembra, ali ne i nakon tog roka, jer bi svaki dan zakasnele setve znacio i znacajan pad prinosa. Prema podacima Poljoprivredne savetodavne službe Novi Sad do sada je pod pšenicom u Južno-backom okrugu posejano svega 50 odsto planiranih površina ,preciznije 40.000 hektara oranica.
Izvor: (RTV)