Najvažnije iz protekle nedelje:

Privredna komora Srbije kao nedopustive ocenjuje blokade pogona nekih od najvećih otkupljivača i izvoznika malina širom Srbije od strane proizvođača koji nisu zadovoljni ovogodišnjom otkupnom cenom. Nakon hitnog sastanka sa predstavnicima najvećih otkupljivača malina koji je juče održan u PKS, upućena je molba svim nadležnim državnim organima, da u skladu sa zakonom, omoguće nesmetan rad kompanijama koje otkupljuju ovo voće, na isti način na koji su poslednjih meseci kontrolisali rad hladnjača, navodi se u saopštenju PKS.

”U Srbiji se uzgaja hibridni paradajz u 95% proizvodnje, dobrim delom su semena iz Holandije, Italije i Španije. To su sorte koje uglavnom u sebi imaju gen dugog života koju na pijacama najlakše prepoznate po tvrdoći. Dugo ostaju sveži, daju veći prinos, otporniji su na bolesti i zato su ih naši farmeri preuzeli. Tu su i španske kompanije sa svojim semenima i paradajzom koji je malo kvalitetniji i daje malo bolju ukus”, kaže Milutin Karas, agronom.

Štete od vremenskih nepogoda u poljoprivredi još se sumiraju. Profesor sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović navodi za RTS da je jako nevreme koje je zahvatilo Srbiju u dva navrata načinilo štetu voćarima u iznosu od preko 25 miliona evra, a da je najviše stradao Fruškogorski region. -Ova godina je jako specifična. Imali smo jako velike štete od niskih temperatura, kasnije velike količine padavina su takođe napravile štetu.

Ratari u Srbiji napominju da su donji listovi na kukuruzu na pojedinim njivama počeli da se suše zbog nedostatka vlage i da će, ukoliko narednih dana ne padne kiša, šteta biti veća i zbog nemogućnosti oprašivanja. Predstavnik udruženja Pančevački ratari Jovan Negovan kaže da kukuruz krizira jer je zbog obilnih prolećnih kiša razvio plitak koren.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Aktuelna otkupna cena maline u Srbiji dvostruko je niža nego prethodne sezone. Dok poljoprivrednici tvrde da naknada do 240 dinara za kilogram ne pokriva ni troškove proizvodnje, vlasnici hladnjača napominju da na zalihama imaju plodove od prošle godine. Sa druge strane, država kaže da se ne meša u otkupnu vrednost, jer ona zavisi od tržišta – koje je slobodno. Dok je sezona u okolini Arilja, Požege i Kosjerića u jeku, Ivanjica tek ulazi u opštu berbu. Mačvani branje maline privode kraju.

Samo u proteklih mesec zaživele su dve inicijative koje spajaju male proizvođače hrane sa kupcima – prvo je proradila platforma Mlekomap (https://mlekomap.com/), na kojoj se mogu naći kontakt podaci domaćinstava koje prodaju mleko na flašu, a pre nekoliko dana na sajtu ekološke grupe Eko straža funkcioniše odeljak ”Spasimo voćare“ čiji je cilj da pomogne onima kojima preti propadanje roda.
Eko straža, koja samo na Fejsbuku ima 95.000, a na Instagramu 85.000 pratilaca,

Javni poziv za za premiju za mleko za drugi kvartal, koji je raspisan 3. jula, trajaće do 3. avgusta 2023. godine, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumartsva i vodoprivrede.
Kako se dodaje, potrebno je da svi mlekari, sakupljači mleka kao i poljoprivredni proizvođači, obrate pažnju na popunjavanje kompletne dokumentacije kako bi svaki učesnik u lancu bio vidljiv.

Veterinarske službe u Srbiji obavile su oko 290.000 aktivnih nadzora kod domaćih i divljihsvinja i uzele više od 12.000 uzoraka krvi i briseva organa za ispitivanja na afričku kugusvinja.