Plasman jabuka iz Srbije u Rusiju, koja je i dalje naše najveće izvozno tržište, usporen je proteklog meseca. U Rusiji se i dalje šire zasadi ovog voća, ali je novina da se forsira domaći sadni materijal i strogo motri na uvozne cene. Pred kraj prošle godine, kako se moglo nedavno čuti od stručnjaka za voćarstvo, u Rusiji je doneta uredba da se subvencije dobijaju samo na domaće sadnice. Dogovoreno je i da se uvoz zabrani ako cena uvoznih jabuka bude dosta niža od domaćih. Pre ove odluke na rusko tržište ušla je velika količina ovog voća iz Kine zbog čega je u hladnjačama krajem 2022. bilo do 20 odsto više jabuka u odnosu na prošlu sezonu. ”Imamo podatke do kraja januara ove godine. Izvezli smo ovo voće u 26 država, a najveći plasman bio je u države van Evropske unije. U Rusku Federaciju smo izvezli od 72 do 75 odsto tih količina. Sada je izvoz u Rusiju malo stao, ali nije tačno da ga uopšte nema kako se nedavno čulo u javnosti. Moguće je da je aktivirana ova uredba koja je doneta u Rusiji”, rekao je za Politiku profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Istovremeno, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija izbijaju na visoke pozicije što se tiče izvoza, a otvara se i indijsko tržište. Keserović raspolaže podacima da je u prvih 11 meseci 2022. iz Srbije izvezeno 136.000 tona jabuke u vrednosti od oko 100 miliona evra. U odnosu na isti period 2021. to je bio pad za 16 odsto. U tom periodu smo sveže jabuke takođe najviše izvozili na rusko tržište ali je ovaj udeo, u odnosu na raniji period kad je iznosio 74 odsto, smanjen na69 procenata. Kada je reč o EU, najviše smo izvozili u Mađarsku i Rumuniju (ali industrijsku jabuku i onu druge klase) a od zemalja Cefte najviše u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Nedavno je na panelu o trendovima u proizvodnji i izvozu ovog voća, bilo reči i o tome koliko je važno usvajati nove tehnologije i podizati nove zasade sa sortama koje se traže u svetu i da li Evropska unija želi naše jabuke. Stručnjaci napominju da ne treba zanemariti ni domaće tržište. ”Treba podsticati potrošnju voća, ali i povećati podsticaje po hektaru. Ne mogu biti iste subvencije za ratarske i voćarske, povrtarske i vinogradarske kulture”, smatra Keserović. Naglašava da Srbija nema nijednu veću prerađivačku industriju gde bi se proizvodile kaše, koncentrati, sokovi…, što je veliki hendikep.