Ekstremna suša tokom leta 2026. posebno je pogodila proizvodnju kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe u Srbiji. Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su prinosi soje i šećerne repe među najnižima u poslednje gotovo dve decenije, dok analize poslednje tri godine ukazuju na sve izraženije posledice uzastopnih sušnih sezona, prenosi portal Klima101
     Prosečan prinos kukuruza ove godine iznosi oko 5,1 tonu po hektaru, što je znatno ispod nivoa koji se ostvaruje u godinama bez izraženih klimatskih ekstrema. Suncokret je, prema procenama, dao oko 2,4 tone po hektaru, dok su rezultati kod soje i šećerne repe još nepovoljniji.
     Prinos soje procenjen je na svega 1,5 tona po hektaru, približno tonu manje od višegodišnjeg proseka, dok je šećerna repa sa 43,6 tona po hektaru zabeležila najslabiji rezultat od sušne 2007. godine.

     Soja najviše izgubila tokom tri sušne godine

     Analiza prinosa u periodu od 2024. do 2026. godine, u poređenju sa petogodišnjim prosekom iz perioda 2019–2023, pokazuje da je najveći pad zabeležen kod soje – oko 40 odsto.
     Prosečan prinos kukuruza u poslednje tri ekstremno sušne godine manji je za 26 odsto, kod suncokreta za 15 odsto, a kod šećerne repe za 11 odsto.
     Prema navodima dr Ane Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, preliminarni prinosi u Srbiji u 2026. godini niži su i od proseka Evropske unije – kod kukuruza za 23 odsto, suncokreta 25, soje 35, a šećerne repe oko 40 odsto.
     Razlike su velike i unutar Srbije. Prema podacima savetodavnih službi i izveštajima sa terena koje prenosi analiza, u pojedinim delovima severnog Banata prinos kukuruza pao je ispod jedne tone po hektaru, dok se u okolini Rume i Iriga kreće oko polovine nacionalnog proseka.

     Tri uzastopna ekstremno sušna leta

     Analiza Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, koja posmatra zajednički uticaj manjka padavina i visokih temperatura, pokazuje da je leto 2026. bilo treće uzastopno ekstremno sušno leto u Srbiji.
     Posebno nepovoljan bio je avgust, koji je prema podacima RHMZ-a bio najtopliji i drugi najsušniji od početka merenja. Na Paliću i u Banatskom Karlovcu palo je svega oko jedan odsto uobičajene avgustovske količine padavina, u Nišu dva, a u Novom Sadu i Zrenjaninu oko četiri odsto.

     Navodnjavanje nije jedino rešenje

     Stručnjaci upozoravaju da prilagođavanje poljoprivrede ne može da se zasniva samo na povećanju površina pod navodnjavanjem. Potrebni su sistemi ranog upozoravanja, rejonizacija i diverzifikacija proizvodnje, prilagođavanje rokova setve i izbora hibrida, kao i veća ulaganja u očuvanje kvaliteta zemljišta.
     Među preporučenim merama su povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, raznovrsniji plodored, efikasnije korišćenje dostupne vode i navodnjavanje tamo gde postoji održiv izvor.
     Analize klimatskih rizika Poljoprivrednog fakulteta upozoravaju da bi, ukoliko raspored kultura ostane nepromenjen, do sredine veka čak 98 odsto ratarske proizvodnje u Srbiji moglo biti izloženo visokom riziku od suše, što dodatno ukazuje na potrebu za dugoročnim prilagođavanjem domaće poljoprivrede.