Poljoprivreda

Slika uzgajivača koji prosipaju svoje mleko “tresla” je srpsku poljoprivredu prethodnih meseci. U blažoj varijanti mleko su zbog zatvaranja otkupnih mesta poklanjali prolaznicima na ulici.

Na pragu je žetva, a iz Kikindskog mlina najavljuju da će otkupiti sve ponuđene količine pšenice. Cena pšenice ovogodišnjeg roda još uvek nije definisana, a Ratko Vuković, zamenik direktora Kikindskog mlina, ne očekuje da će država određivati otkupnu cenu.

Meštani brdsko-planinskih sela oko Trgovišta, šansu, kažu, vide u borovnicama. Pod ranim zasadom tog voća je pet hektara zemljišta. Pre dve godine opština i agencija Veda podelili su 10.000 sadnica, ozbiljnog roda još nema, ali se razmišlja i o kasnijem plasmanu.

Glavne jare ratarske kulture na vojvođanskim njivama su mahom u dobrom stanju i očekuju se solidni prinosi, mada će to zavisiti od mnogih faktora do kraja vegetacionog perioda.

Najvažnije iz protekle nedelje:
- Pad cene soje

Sastanak predstavnika Vlade Srbije i Asocijacije “Malinari Srbije”, povodom cene maline, završen je juče bez dogovora, a novi sastanak najavljen je za 18. jun, izjavio je predsednik te asocijacije Dobrivoje Radović.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković i katarski ambasador, šeik Mubarak bin Fahad Džasim Mohamed Al Tani razmatrali su na jučerašnjem sastanku stanje bilateralne saradnje u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine dve zemlje.

Cena ovogodišnje pšenice već se mesi i, kako to uvek biva, trgovci dve nedelje pred žetvu točak okreću na svoju vodenicu. U razgovoru s nekima od njih nismo uspeli da saznamo koliko će ratarima ponuditi, jer uslove, kažu, nisu još definisali ali su izneli očekivanja da će rod biti dobar, da će hlebnog žita (uz zalihe od oko 400.000 tona) biti više nego dovoljno i za nas i za izvoz, što će svakako uticati na cenu pšenice.

Ovogodišnji prosečni prinosi pšenice, na osnovu sadašnjeg stanja useva, biće na nivou prošlogodišnjih i iznosiće oko četiri tone po hektaru, izjavio je rukovodilac Odeljenja za strna žita na NS Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Nikola Hristov.

Tek nešto više od hiljadu hektara voćnjaka u Srbiji natkriveno je protivgradnom mrežom. Mali proizvođači voća i grožđa, uglavnom zbog nemaštine, i dalje gledaju u nebo. Pod protivgradnom mrežom najviše se nalaze jabuke, kruške i breskve, dok malinjaci tek počinju da dobijaju ovu “nadstrešnicu”.