Agroinfo

Najvažnije iz protekle nedelje:
• stabilna cena pšenice
• dešavanja na svetskim berzama

Kiša je napravila velike štete na pšenici, a s obzirom na prognoze za narednih nekoliko dana, biće još problema jer svi usevi nisu još uvek skinuti, a kvalitet se svakim danom pogoršava.

Prema informacijama od najvećih skladištara i mlinara u Vojvodini, pojavljuju se proklijala zrna - od 1 do 2,2 odsto, koja značajno utiču na kvalitet brašna.

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za nabavku nove mehanizacije, opreme i priplodnih grla i unapređenje proizvodnje.

Prvi uslov za dobijanje novca za nabavku nove mehanizacije, opreme i priplodnih grla i unapređenje proizvodnje je registrovano aktivno poljoprivredno gazdinstvo.

Srbija je najveći izvoznik breskvi i nektarina u regionu, a u svetskim razmerama zauzima 11. mesto po količinama ovog voća koje plasira na druga tržišta.
Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, u poslednjih deset godina domaći izvoz breskvi uvećan je tačno deset puta – na oko 36 miliona evra u 2017. i to pre svega zbog otvaranja ruskog tržišta.

Prva rešenja za IPARD projekte biće dodeljena za par dana, navode u Ministarstvu poljoprivrede.

U toku su nulte kontrole projekata, što znači da su inspektori i predstavnici Uprave za agrarna plaćanja trenutno na terenu i obilaze gazdinstva koja su predala zahteve za nabavku mehanizacije.

Žetva strnih žita već je na pragu, tvrde stručnjaci i ističu da je stanje biljaka na terenu dobro. Visoke temperature ubrzale su žetvu pšenice, kojom je u Srbiji zasejano oko 675.000 hektara, odnosno 17,3 odsto više nego prošle godine.

Na jučerašnjem Trećem zasedanju IPARD Odbora za praćenje glavna tema se odnosila na prve javne pozive za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje, koji su raspisani krajem 2017. i početkom 2018. godine.

Berba jagoda je u finišu, pa je to pravo vreme da uzgajivači sumiraju prinos i zaradu.Obzirom na loše vremenske prilike, većina jagodara u apatinskoj opštini nije zadovoljna ni cenom ni prinosom, a i sezonskih radnika je sve manje.

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji najveće su u ovom delu Evrope, ali i dalje daleko niže nego u većini zapadnoevropskih država.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda Srbije (RGZ) pokazuju da se cene oranica znatno razlikuju po regionima. Prema računici izvedenoj na osnovu 12.600 kupoprodajnih ugovora, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji prošle godine dostigla je 6.000 evra.

Sačuvajmo deci zemlju naših predaka bez GMO, poruka je javnog skupa u pokretu koji će biti održan u više gradova Srbije sa ciljem da se ne dozvoli upotreba genetski modifikovanih semena i hrane.