Maline i višnje uveliko se beru u voćnjacima u Srbiji, prvi otkosi pšenice takođe su počeli, a prema prvim procenama gotovo sve zasejane kulture rodile su manje nego prošle godine

Na osnovu stanja useva krajem maja, u Republičkom zavodu za statistiku procenjuju da će rod pšenice ove sezone biti 2,4 miliona tona, što je za 18,1 odsto manje u odnosu prošlogodišnju proizvodnju. Osnovni razlog zbog kog će pšenice ove godine biti manje nego lane, kako kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin, jeste nedostatak kiše u martu i aprilu.

– Mislim da će, kada se bude podvukla crta na kraju žetve koja je tek počela, rod pšenice ove godine biti negde između 2,5 i 2,6 miliona tona. Iako su svi pomislili da je majska kiša najveći problem, ustvari pravi razlog umanjenja roda je sušna zima, odnosno nedostatak kiše u martu i početkom aprila. Tada smo izgubili veliki broj stabljika – ističe Galetin.

To, međutim, napominje on neće dovesti do velikih problema jer iako je rod manji nego prošle godine to ne bi trebalo da utiče na cenu jer će pšenice biti dovoljno za domaće potrebe.

– Prošle godine rod je bio nekih 3,2 ili 3,3 miliona tona, ove godine je manje, ali to nije značajno manje. Za domaće potrebe nama je dovoljno 1,4 do 1,5 miliona tona, što znači da će nam i ove sezone ostati nekih milion tona za izvoz.

U poređenju sa prethodnom godinom, prema podacima RZS, u prolećnoj setvi ove godine zasejano je više kukuruza za 4,1 odsto i soje, za čak 16,7 odsto, dok je šećerne repe zasejano manje za 15,8 odsto, suncokreta za 12 odsto. Galetin kaže da su kukuruz i soja zauzeli mesto šećernoj repi i suncokretu. ”Iz godine u godinu sve manje se seje šećerna repa zbog problema koji postoji na relaciji proizvođaći-otkupljivači, a sve je manje i suncokreta“, ističe Galetin.

Predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kaže za Danas da je prošlogodišnji rod pšenice bio rekordan i da se to ne dešava često te da će ove godine prinos biti prosečan.

– Imaćemo nekih 4,5 tone po hektaru, tako da će biti za naše potrebe nekih 1,5 miliona tona, ali će biti i viška za izvoz – ističe Saković. Trenutno, kako kaže, država proizvođačima daje 20 dinara po kilogramu za 25.000 tona, dok je cena na tržištu između 16,5 i 18 dinara po kilogramu.

– Cenu diktira tržište, ali ona još nije formirana jer je žetva uslovno na početku i ponuda je još mala. Mlinari takođe čekaju da vide kakav će biti kvalitet, a trgovci čekaju da bi videli kako mogu da zarade.

On podseća da je u većini zemalja pšenica bolje rodile ove nego prošle godine i izdvaja primere Rusije i Ukrajine, ali i Mađarske i Hrvatske iz našeg okruženja. Pšenica je bolje rodila ove sezone i u Bugarskoj, dok je u Rumuniji kao kod nas.

Saković napominje da je moguće da će biti malih pomeranja u ceni jer se radi o berzanskoj robi, ali da velikih skokova svakako ne bi trebalo da bude.