Bez pronalaska vakcine protiv afričke kuge svinja (AKS) nemoguće je suzbiti ovu zaraznu bolest. Ukoliko se virusom zarazi samo jedna životinja, treba na human način uništiti celokupno stado u okolini - napomenuo je prof. dr Dejan Krnjaić na stručnom skupu upriličenom na Naučnom institutu za veterinu Novi Sad, na temu ”Afrička svinjska kuga - epizootiološka situacija u Srbiji”. - Ne postoji opasnije i lukavije bolesti s obzirom da virus može dugo da boravi u krvi svinje a da se ne primeti da je životinja zaražena kugom i zato treba primenjivati sistem organizovane kontrole tova. To podrazumeva da se žitovinje drže u
zatvorenom prostoru, izolovane, i da ljudi koji ih hrane imaju zaštitu opremu i odeću. U Srbiji je prošle godine registrovano 258 slučaja u 107 gazdinstava u južnom i istočnom delu zemlje - rekao je prof. dr Krnjaić i podvukao da je potrebno da struka zajedno sa Upravom za veterinu Ministarstva poljoprivrede i državnim organima odredi biosigurnosne mere i za to izdvoji novac. - Bolest je prisutna i kod nas ali je za sada pod kontrolom, što ne znači da neće doći do novih pojava zaraze koje bi mogle da nanesu i značajnije materijalne štete, koje su već pretrpele i još trpe druge zemlje u okolini i šire, gde je bolest prisutna. Prema rečima prof. dr Krnjaića, potrebno je u prvom redu podići ograde duž granica sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom gde je prisutna AKS koja pravi velike gubitke ne samo gazdinstvima već i državima koje moraju da uvoze svinjsko meso. - Ograde su potrebne da bi se zaustavilo kretanje divljih svinja - naveo je prof. dr Krnjaić i kazao da imamo i drugi problem, jer najveći se broj svinja tovi na malim porodičnim gazdinstvim  na tradicionalan način u otvorenom prostoru, pomijama, koje mogu biti kontaminirane i prenosioci bolesti. Od oko 2,9 miliona svinja koliko smo imali prošle godine obeleženih, dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja. - Pošto najveći tov imamo u malim porodičnim domaćinstvima potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS - kazao je prof. dr Krnjaić. Inače, afrička svinjska kuga pojavila se 2007. godine prvo u Gruziji a onda raširila i na druge zemlje. Još nije stigla do SAD,ali će sigurno doći i do tamošnjih farmi, rečeno je na skupu. Virus je inače bio prisutan samo u Africi dok nije počeo da se širi svetom.