Agroinfo

Ovogodišnji rod maline u Srbiji mogao bi da bude jedan od najslabijih poslednjih godina i da iznosi do 15.000 tona, ukoliko do berbe ne bude vremenskih nepogoda, napominje predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović. Razlog su, kako navodi, posledice prošlogodišnje suše, koja je oštetila mlade izdanke.

Berba bi u ravničarskim krajevima trebalo da počne za 15 do 20 dana, a u brdskim za oko mesec dana.

Sve češće suše, oluje i visoke temperature primoravaju vinogradare da pažljivije prate vremenske uslove i prilagođavaju proizvodnju. Pored padavina, broja sunčanih sati i položaja vinograda, sve važniji postaju navodnjavanje i izbor sorti koje bolje podnose toplotu.

Jedan od najvećih otkupljivača mleka u Srbiji od 1. juna najavljuje osnovnu cenu od 32 dinara po litru, što je izazvalo novo nezadovoljstvo proizvođača.

Predrag Veljković, član Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, kaže za agronews da je reč o ceni ”ispod svakog minimuma” i upozorava da će potez lidera u otkupu pratiti i ostale mlekare. ”Šta radi Imlek, to će raditi i ostali”, navodi Veljković.

Ovu nedelju započeli smo održavanjem drugog po redu International Grain Forum-a, međunarodne žitne konferencije, u organizaciji Produktne berze, te je ponedeljak protekao kao radni, ali netrgovački dan. U nastavku radne nedelje, berzanski ugovori zaključeni su za kukuruz, dok je trgovanje ostalim primarnim poljoprivrednim proizvodima izostalo.

Posle prošlogodišnjeg mraza koji je gotovo desetkovao rod, voćnjaci u čačanskom kraju ove sezone ponovo su puni trešanja. Majske sorte dobro su rodile, a prve berbe već su počele.

Prema rečima dr Darka Jevremovića, direktora Instituta za voćarstvo Čačak, ove godine izostao je pozni prolećni mraz, pa je rod ”jako dobar“, a kvalitet plodova izuzetan. Hladniji majski dani donekle su usporili zrenje, ali se sa toplijim vremenom ne očekuju veći problemi. 

Domaće govedarstvo ima državnu finansijsku podršku, ali očekivani napredak izostaje, ocenjeno je na sastanku Udruženja ”Agroprofit“ na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Odgajivači tovnih rasa traže formiranje Uprave za stočarstvo, bolju organizaciju selekcije, kontrolu kvaliteta i uređen rad Uprave za veterinu.

Istaknuto je da je za razvoj tovnog govedarstva važno urediti vođenje matičnih knjiga i kontrolu uvoza priplodnih goveda.

Slučajevi kontaminiranih pošiljki voća koje su otkrivene na evropskom tržištu ponovo su otvorili pitanje bezbednosti hrane, ali je za domaće potrošače važnije pitanje šta se dešava pre nego što proizvod stigne do izvoza, rafova ili pijace

Magistar zaštite bilja Milivoj Pavlović upozorava da problem nije u nedostatku propisa, već u njihovoj nedovoljnoj primeni i slaboj kontroli u praksi.

Tokom ove nedelje, na Produktnoj berzi najtraženija poljoprivredna kultura bila je pšenica. Usled slabe tražnje, cena kukuruza zabeležila je pad, dok je sojino zrno izostalo iz trgovanja.
Povećana ponuda, uz smanjeno interesovanje na strani tražnje, karakterisala je tržište kukuruza. Berzanski ugovori zaključeni su za kukuruz bez analize na aflatoksin u cenovnom opsegu od 21,60 do 22,00 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 21,82 din/kg bez PDV-a (24,00 din/kg sa PDV-om), pokazujući pad od 2,15% u odnosu na sedam dana ranije.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70% domaćih potreba podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije. Iako je jedna od najtraženijih i najisplativijih povrtarskih kultura, beli luk se kod nas gaji na oko 1.300 hektara, uglavnom u Vojvodini i na jugu Srbije, na manjim porodičnim gazdinstvima.

Srpski proizvođači malina i višanja ove sezone mogli bi da ostvare bolje otkupne cene, jer su vremenske nepogode pogodile neke od najvećih konkurenata Srbije, ocenjuje prof. dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On navodi da su zasadi višnje ozbiljno stradali u Severnoj Makedoniji, dok je u Poljskoj mraz naneo veliku štetu i višnji i malini. To bi, prema njegovim rečima, moglo da poveća potražnju za srpskim voćem.