Agroinfo

Na sajmu Gulfood u Dubaiju, jednoj od najvećih svetskih izložbi prehrambene industrije, svoje proizvode i izvozne programe predstavlja 24 srpske kompanije, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). U okviru nacionalnog paviljona predstavljeni su proizvođači smrznutog voća i povrća, mlečnih i konditorskih proizvoda, kao i firme iz sektora džemova, sokova, peciva, pečuraka i tartufa, kafe, snekova, supa i začina. Sajam traje do 30.

Rast cena kukuruza i pšenice obeležio je proteklu nedelju na Produktnoj berzi. Ukupan promet iznosio je 1.770 tona robe, finansijske vrednosti 46.241.660,00 dinara.

Nakon što je tokom vanrednog inspekcijskog nadzora u jednoj mesari u Somboru nedavno zaplenjeno oko osam tona neproverenog i nebezbednog mesa, ponovo se otvorilo ključno pitanje: da li bi oštrija kaznena politika mogla da spreči da meso bez deklaracije, žiga i dokaza o poreklu završi na rafovima – čak i u registrovanim objektima.

Dok većina zimu doživljava kao period zatišja, u voćnjacima širom Srbije počinje sezona rezidbe – posao bez kog nema ni dobrog roda, ali sve češće nema ni dovoljno ljudi da ga urade na vreme. Rezidba, nekada uobičajen sezonski izvor prihoda na selu, danas postaje “usko grlo” i pored toga što dnevnice iz godine u godinu rastu. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Zoran Keserović napominje da je rezidba stručan posao i da je problem posebno izražen zbog nedostatka kvalifikovane radne snage.

Republički zavod za statistiku objavio je maloprodajne cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u prvoj nedelji januara, koje pokazuju velike razlike između gradova, ali i unutar istog grada – posebno između prodavnica i pijaca. Prema podacima RZS, krompir u Beogradu košta do 150 din/kg, dok je u Subotici 80 din/kg. Pasulj u Beogradu košta oko 500 din/kg, dok je u Zaječaru 240 din/kg. Crni luk u Beogradu varira od 41 din/kg u prodavnici do 150 din/kg na pijaci, dok se u drugim gradovima kreće u rasponu od 40 do 100 dinara.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić predsedavao je sastankom sa udruženjima proizvođača mleka, mlekarskom industrijom i nadležnim institucijama na kojem je razmatrano stanje na tržištu, uz probleme sa cenama i plasmanom. U saopštenju Ministarstva navodi se da su poslednjih meseci uočeni viškovi mleka, što utiče na stabilnost cena i redovnost preuzimanja sirovine. Dogovoreno je da Ministarstvo sprovede analizu cena, količina i kretanja uvoza, kao i mogućeg uticaja pojedinih tržišnih aktera.

Tokom ove nedelje, na robno-berzanskom tržištu, primetne su bile česte promene u odnosu ponuđenih i traženih količina. Dodatno, izražen nesklad u cenovnim očekivanjima prodajne i kupovne strane, kao i razlika u paritetima uticali su na smanjen obim prometa. Preko Produktne berze ukupno je prometovano 1.621 tona robe, finansijske vrednosti 45.738.796,00 dinara.

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti, dok je oko 140 miliona dinara planirano za direktne subvencije poljoprivrednicima – kupovinu sadnica, traktora i mehanizacije, kao i podršku mladima koji ostaju na selu.

Info Tim Logistika procenjuje da će tokom većeg dela tržišne 2025/26 godine cena pšenice biti niža od cene kukuruza, što bi moglo da poveća njenu upotrebu u stočnoj hrani. Prema podacima RZS, pšenica je lane požnjevena na 607.000 ha, a prema istraživanju Info Tim Logistike ostvaren je rekord – prosečan prinos bio je 6,3 t/ha, odnosno ukupno 3,82 miliona tona. U novu tržišnu godinu ušlo se i sa velikim prelaznim zalihama od 1,04 Mt, pa raspoložive količine dostižu 4,86 Mt. U prva četiri meseca tržišne godine izvezeno je 409.000 tona, što je 7–10% više nego ranije.

Za poljoprivredu je u budžetu Srbije za 2026. godinu opredeljeno 147,5 milijardi dinara, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, navodeći da agrarni budžet trenutno čini 7,2% ukupnog budžeta države. Prema njegovim rečima, Srbija danas u ovaj sektor ulaže dvostruko više nego što on trenutno doprinosi bruto dodatoj vrednosti, jer poljoprivreda učestvuje sa 3,6%, dok se u javnosti i dalje često koristi zastarela procena od 10 odsto. Glamočić je istakao da apsolutna vrednost poljoprivrede nije opala, već je porasla.