Zapuštena, nikad nekorišćena zemlja biće data poljoprivrednicima u višegodišnji besplatni zakup, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

Terenskom proverom korišćenja državnog zemljišta u Aleksandrovcu, Aleksincu, Beočinu i Smederevu utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi i da su zapuštene.

Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je da su proverom (koja je podrazumevala fotografisanje i video-zapise parcela) bile obuhvaćene 1.484 parcele. Utvrđeno je da je od ukupnog broja 501 parcela bila napuštena, a da su se 983 koristile.

Reč je projektu identifikacije napuštenog zemljišta u državnoj svojini koji bi trebalo da pomogne razvoju srpskog agrara i boljem korišćenju prirodnih resursa.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za Politiku kako je cilj da se takvo zemljište najpre identifikuje, a onda i ponudi zakupcima na besplatno korišćenje.

– To je uglavnom zapuštena državna zemlja, šikare koje nikada nisu obrađivane. Nameravamo da ih ponudimo zakupcima za nula dinara u višegodišnji zakup i pokušamo da što veće površine stavimo u funkciju za razvoj voćarstva i vinogradarstva – izjavio je Nedimović.

Prilikom odabira lokalnih samouprava, u obzir je uzeto nekoliko parametara. Između ostalih, procenat zakupljenog zemljišta u odnosu na ukupno dostupnu poljoprivrednu površinu i povezanost sa glavnim putevima i koridorima zbog potencijalnih investitora. Pri odabiru uzorka vodilo se računa i o specifičnosti mikroklime koja povoljno utiče na poljoprivredne kulture, a može da bude i turistički potencijal Srbije. Jedan od parametara bio je i to da lokalna samouprava može u perspektivi da bude bude značajna za investicije u intenzivne zasade voća i vinove loze.

Uprava je najavila da će detaljan spisak parcela biti objavljen do 10. januara. Ovaj projekat deo je programa ”Podrška proizvođačkim kapacitetima agroindustrijskog sektora u Republici Srbiji”, koji je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) realizovao u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede. Cilj je da se tom ministarstvu pomogne u sprovođenju neophodnih reformi i mera politike koji će doprineti unapređenoj trgovini i ulaganjima u srpski poljoprivredni sektor.

Skoro polovina državnih oranica nema zakupce

Zapuštena i neobrađena zemlja uglavnom se vezuje za pojedine opštine u planinskim predelima.

Međutim, to očigledno važi i za razvijena područja. Statistika pokazuje da nešto manje od polovine državnih oranica nema zakupce.

Kako je Politika ranije objavila, reč je uglavnom o pašnjacima, livadama i močvarama koji se tretiraju kao poljoprivredno zemljište i nude u zakup u dva, tri kruga, ali za njih niko nije zainteresovan.

Izmenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji bi mogao da se nađe u skupštini do septembra, država će pokušati da što više državnog zemljišta stavi u funkciju. Cilj je i da se poveća obradivost zemljišta u privatnoj svojini. Jedna od ranijih ideja jeste i da se vlasnici obavežu da prijave zemlju koja se ne obrađuje. Ali i moguće sankcionisanje kroz više poreze ili fiksne novčane kazne za vlasnike zapuštenih parcela, što su, kako nam je tada rečeno, mere koje sprovode mnoge države EU.