Ulaskom u novu godinu završen je šestogodišnji period liberalizacije trgovine sa EU, pa će se više od 95 odsto proizvoda iz EU uvoziti bez carina.

Nadležni smatraju da će rezultat toga biti niže cene u trgovinama, dok stručnjaci upozoravaju na dodatno slabljenje domaće poljoprivrede. Šestogodišnji period liberalizacije trgovine predviđen SSP-om završen je ulaskom u novu godinu, pa će se od sada više od 95 odsto proizvoda iz Evropske unije uvoziti bez carina. Bez zaštite će ostati industrijska roba, ali i veliki broj poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Nadležni ističu da bi rezultat slobodnog uvoza trebalo da budu niže cene u prodavnicama, dok stručnjaci upozoravaju na opasnost od dodatnog slabljenja domaće poljoprivrede. Nova godina - nove mogućnosti za uvoznike i nove brige za poljoprivrednike.

One koji proizvode oko 400 strateški važnih proizvoda, među kojima su pšenica, kukuruz, brašno, ulje, šećer, meso, jabuke, šljive, paradajz, paprike, mlečni proizvodi i duvan, država će i dalje štititi od evropske konkurencije. Ostali će se, za potrošače, boriti sa kolegama iz Unije. "Taj tranzicioni period koji je bio malo duži od šest godina. Bilo je dovoljno vremena da se domaća proizvodnja pripremi na konkurenciju", kaže pomoćnica ministra spoljne i unutrašnje trgovine Bojana Todorović.

Bez carina od 1. januara se, između ostalog, uvozi mleko, crni luk, jaja, margarin, šargarepa. Oni koji ostaju bez zaštite, upozoravaju stručnjaci, teško će se boriti sa konkurencijom koja je mnogo više potpomognuta od svojih država, ali i iz budžeta Unije.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran ističe da će u tim surovim konkurentskim uslovima jedino preživeti veliki proizvođači koji su atipični za naše uslove, sa preko 10, 15 ili 20 hiljada hektara obradive površine.

Ukoliko dođe do prekomernog uvoza određene vrste robe i zbog toga štetu pretrpe domaći proizvođači, država može iskoristi zaštitnu klauzulu i vratiti carine na taj proizvod, kažu u resornom ministarstvu. Od ukidanja carina, naglašavaju, građani bi trebalo da imaju i koristi. Bojana Todorović napominje da bi neki inputi za proizvodnju neku domaću bi trebalo da budu jeftiniji što bi pojeftinilo i finalni proizvod.

Prema rečima Milana Prostrana, od liberalizacije uvoza koristi će imati pre svega trgovci, koji će uvoziti velike količine robe. Prostran podseća da Srbija uveze hrane za preko milijardu dvesta, trista miliona evra, ocenjujući, da prema potencijalima i potrebama zemlje, za to nema naročitih razloga.

Srbija je prethodnih godina ostvarivala suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa Evropskom unijom, prosečno 400 miliona evra godišnje, ali je on bio, pre svega, rezultat izvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda. Šezdeset jedan odsto izvoza iz Srbije odlazi na zajedničko evropsko tržište.

Izvor: rts.rs