Homoljski med, leskovački ajvar ili bermet sa Fruške Gore su srpski prozvodi sa zaštićenim geografskim poreklom i jedini koji su dobili međunarodnu oznaku kvaliteta.

Takvi brendovi moćno su sredstvo u konkurentskoj borbi i mogu da obezbede veću cenu proizvoda, da budu dobra reklama za zemlju i jedan region, kaže Emanuel Hidijer, menadžer projekta Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). “Mislim da je Srbija napravila veliki pomak ka EU standardima u toj oblasti, a to nije važno samo za potrošače, to je važno i da bi srpski proizvodi bili konkurentnijij na stranim tržištima”, ocenjuje on. U skladu s tim, Hidijer najavljuje uvođenje oznake kvaliteta. “U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede radimo na stvaranju javnu oznake kvaliteta u oblasti mesnih prerađevina. To će biti oznaka na proizvodima poput šunke ili kobasice, koja će označiti koji su proizvodi kvalitetniji od drugih u istoj kategoriji. U tome su konsultovani i najveći proizvođači”. On podseća da takvu oznaku kvaliteta imaju francuski šampanjac, sir kamamber, italijanski parmesan. “U Srbiji imate brojne kvalitetne tradicionalne proizvode ali u ovom trenutku njihova imena nisu zaštićena, niti promovisana u dovoljnoj meri”, kaže Hidijer. On naglašava da Srbija mora doneti i neophodne propise koji će regulisati obeležavanje proizvoda sa visokim kvalitetom. “Srbija nema prateće propise, i FAO, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, radi na razvoju koncepta preciznih deklaracija kvaliteta na mesnim prerađevinama. Da bi se taj koncept primenio u praksi potreban je odgovorajaući zakon, koji treba da predloži ministarstvo poljoprivrede”. Hidijerova procena je da će se o tome razgovarati s novom vladom nakon izbora. Kad se govori o poljoprivredi, ne može se zaobići tema finansiranja proizvođača, subvencije su nedovoljne i farmeri teško dolaze do potrebnih sredstava. Na pitanje koja su rešenja koja FAO predlaže za Srbiju, Hidijer kaže da to nije problem samo u Srbiji. “Obično banke ne vide male farmere kao atraktivne i klijente banaka, ne samo u okviru našeg projekta već i uopšte, mi se okrećemo kompanijama koje su u agrobiznisu i koje mogu da obezbede ta sredstva za proizvođače, svojim dobavljačima. Druga oblast jesu upravo proizvodi samih farmera koji se mogu upotrebiti kao zalog za kredite”. Za Srbiju Hidijer predlaže model tzv. predžetvenog finansiranja, naime da farmer koristi letinu koju uzgaja kao zalog za uzimanje kredita. (N1)