Najvažnije iz protekle nedelje:
• pad cene kukuruza
• rast cene pšenice

     U danima kada je žetva suncokreta pri kraju, žetva soje na početku, uz očekivanje žetve kukuruza, logično je da se cene ove tri uz pšenicu najzastupljenije ratarske kulture još nisu izdefinisale na tržištu i da imamo jedno veliko tržišno odmeravanje snaga što bitno utiče i na obim prometa. U periodu 05.09.-09.09. tekuće godine preko berze u Novom Sadu prometovano je ukupno 450 tona robe, što je u odnosu na količinski promet u prethodnoj nedelji manje za 10,00%. Vrednost robe koja je prodata preko berze je iznosila 9.754.250 dinara ili za 38,16% manje nego prethodne nedelje.
     Žetva pšenice je uveliko iza nas i shodno tome situacija na tržištu ove robe se odvija u skladu sa uobičajenim očekivanjima. Posle velike ponude u toku žetve, što je rezultiralo sezonski najnižom cenom, dva meseca posle tog tržišnog udara na strani ponude, cena je počela polako da raste. Prosečna registrovana cena na novosadskoj berzi u protekloj nedelji je iznosila 16,64 din/kg (15,13 bez PDV), što je u odnosu na prethodnu nedelju rast od 2,23%.
    Nalazimo se na pragu jedne od najboljih žetvi kukuruza u poslednjih deset godina. Procene prinosa novog roda su veoma optimistične i to ne samo kaod nas već i u svetu. Iz tih razloga približavanjem žetve, cena kukuruza prošlogodišnjeg roda je u osetnom padu. U protekloj nedelji registrovana je cena od 19,80 din/kg ( 18,00 bez PDV) i to je za čitavih 10,45% manje u odnosu na cenu kukuruza u prethodnoj nedelji. U narednom periodu sve do početka berbe očekuje se dalji pad cene, do momenta kada se izdefiniše cena novog roda.
    Tržište suncokreta se polako stabilizuje. Posle mnogo nedoumica, licitiranja, pritisaka, cena ove robe je našla svoju pravu meru na nivou od 38,50 din/kg (35,00 bez PDV). U odnosu na cenu iz prethodne nedelje to je rast od 1,74%. Iskustvo nam govori da će uskoro ova roba nažalost da zavši svoju tržišnu epizodu koja traje samo toliko koliko traje žetva. Slab tržišni kapacitet naših paora koji uzgajaju ovu kulturu navodi na potrebu da se pronađu modaliteti kako bi našim proizvođačima omogućili da ovom robom trguju tokom cele godine kao što je slučaj sa ostalim robama. U protivnom, svaki put će biti pred svršenim činom u sučeljavanju sa uljarama po principu “uzmi ili ostavi”, što svakako proizvođačima ne ide u prilog.
Izvor: Produktna berza