Projektovani nacionalni budžet za realizaciju mera i ciljeva politike ruralnog razvoja za period od 2022. do 2024. godine iznosi 28,1 milijardu dinara, odnosno prosečno 9,4 milijarde dinara godišnje, stoji u Vladinom predlogu acionalnog programa ruralnog razvoja za dati period.
Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je zainteresovanu javnost o početku konsultativnog procesa u vezi sa ovim dokumentom čija je izrada počela u avgustu prošle godine.
Optimalni scenario, kako je navedeno, jeste projektivani rast budžetskih sredstava za podršku ruralnom razvoju, uz postepeno uvođenje novih IPARD mera i rast stope povlačenja sredstava iz ovih fondova. Prema predlogu finansijskog plana za period 2022-2024. godine, podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju će u ovoj godini iznositi 57,7 milijardi dinara dinara, u narednoj godini 58,6 milijardi, a u 2024. godini 58.96 milijardi dinara. Od toga, za mere ruralnog razvoja će u 2022. biti izdvojeno 8,1 milijarda, a u 2023. i 2024. po 10 milijardi dinara.
Dodaje se da ovom projekcijom nisu obuhvaćena sredstva AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, koja su poslednjih godina u proseku iznosila oko 2,2 milijarde dinara, a pretpostavlja se da su bila i veća.
U programu se navodi i da površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji iznosi 3,5 miliona hektara, od čega najveći deo (74,3%) čine oranice i bašte.
Tokom poslednjih godina promene u načinu korišćenja zemljišta ogledale su se u rastu udela površina pod voćnjacima i pašnjacima, i smanjenju površina vinograda i livada.
Broj stoke svih vrsta i kategorija u 2020. godini je bio niži u odnosu na 2015. godinu, a izuzetak je broj košnica, koji dinamično raste.
Kada je reč o organskoj proizvodnji, ove površine beleže rast i 2019. godine iznosile su 15.915 ha obradivog zemljišta i 5.350 ha livada i pašnjaka, što ukupno čini 0,6% korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Organska stočarska proizvodnja uključuje preko šest hiljada grla ovaca, 3,5 hiljade grla goveda, 17 hiljada komada živine i oko 10 hiljada košnica, dok je broj grla svinja (315) i koza (536) u sistemu organskog uzgoja zanemarljiv, navodi se i dodaje da je najveći deo organske proizvodnje namenjen izvozu. U 2020. godini vrednost izvoza organskih proizvoda povećana je u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 37,5 miliona evra, a najveća vrednost ostvarena je izvozom smrznute maline, borovnice i trešnje.