Skoro sve naše komšije izvoze više živinskog mesa i jaja, a ako je za utehu, rast naše prodaje u inostranstvu u poslednjih sedam godina povećan je 2,6 puta, pokazala je analiza portala “Makroekonomija”.

Srbija je na listi najvećih izvoznika svežih jaja u ljusci na 42. mestu (1,8 miliona evra) u poslednje dve godine. Od susednih zemalja bolje su rangirani Bugarska na 21. mestu (8,6 miliona), Rumunija na 27. (6 miliona) i BiH na 39. mestu (2,4 miliona evra). Mađarska je bila tik iza Srbije sa samo 12.000 evra manjom vrednošću izvoza, dok je Hrvatska na 49. mestu. ”Srpska jaja prodaju se samo u tri zemlje – u Crnoj Gori, BiH i Makedoniji, dok ih Slovenci šalju u čak šest zemalja”, navodi Miroslav Zdravković, urednik portala “Makroekonomija”. Kad je reč o izvozu živinskog mesa, on ističe da cela Srbija izveze ćuretine za samo 40.000 evra, a mesa gusaka i pataka za tričavih 14.000 evra, što govori da se ni ovde, kao u mnogim oblastima, ne koristi potencijal Srbije. Verovatno nikog ne iznenađuje podatak da je u odnosu na devedesete broj živine sa oko 30 miliona kokošaka, gusaka, ćuraka i pataka prepolovljen. Najgore stojimo sa izvozom zamrznutih delova i iznutrica pilića, gde smo na 67. mestu. Po prodaji svežih delova i iznutrica, kao i zamrznutih celih pilića zauzimamo 43. mesto, ali ova kategorija je donela najviše novca, 4 miliona evra od ukupno 9,2. Najbolje smo plasirani kod plasmana svežih celih pilića - tu smo 27. Zdravković ističe da su ga ovi podaci, kao Pomoravca, duboko razočarali. ”Celo Pomoravlje od Varvarina i Ćićevca do Smedereva i Požarevca moglo bi da živi i uživa samo da namnoži živinu i sitnu stoku. Ovako ostaje samo da konstatujemo da su u okruženju od nas u tome dosta bolji”, zaključuje on. Zdravković primećuje i da visoke stope rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda iz većine zemalja dovode do dodatnog pitanja - kako je ekonomska kriza uticala na ovaj sektor? U situaciji kad milioni ljudi žele da uđu u Evropu, kako iz ratom ugroženih područja, tako i u potrazi za boljim životom, usled demografske eksplozije koju ne prati ekonomski rast, logično je da potražnja za hranom raste i da, koliko god finansijske institucije manipulisale cenama primarnih proizvoda, raste i svetski izvoz. ”To znači da je prosečna geometrijska stopa rasta izvoza industrijskih proizvoda 2,4%, a poljoprivrednih 5,2%, te da razmena agrarnih proizvoda raste više nego dvostruko brže od industrijske”, objašnjava Zdravković. (Kurir)