Najveća količina šljive, oko 70 odsto od ukupne proizvodnje, preradi se u rakiju, dok se u sušenu šljivu preradi oko 12 odsto.

Od osam do deset odsto se izvozi u svežem stanju. Preostala šljiva ostaje za domaću potrošnju, pri čemu se jedna količina plasira na kvantaškim i zelenim pijacama za upotrebu u svežem stanju, dok se drugi deo preradi za pekmez, džem, marmeladu, slatko. Zbog toga što se najveći deo roda šljive prepeče, Srbija je primorana da uvozi šljive. - U 2016. godini uvezena je mala količina šljive, oko 688 tona, što je za 34 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Inače, rod šljive prošle godine iznosio je 463.000 tona - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. (Agronews)