U selima pokraj Zapadne Morave završena je sadnja kupusa, a iako suša i visoke temperature predstavljaju izazov, stručnjaci poručuju da povrtari ne treba da brinu – uz redovno navodnjavanje i zaštitu rod može biti stabilan i kvalitetan

Prema rečima Ljiljane Stojković Jovanović, savetodavca za zaštitu bilja Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PSSS) Čačak, razloga za veliku zabrinutost ipak nema, iako klimatski uslovi predstavljaju ozbiljan izazov.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Kasni prolećni mraz, jaki vetrovi i bolesti značajno su umanjili ovogodišnji rod voća u Srbiji, ali se, zahvaljujući rekordnim cenama, očekuje devizni priliv od 700 do 800 miliona dolara – veći od vrednosti izvoza pšenice. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović napominje da se ovogodišnji rod jabuka procenjuje na oko 330.000 tona, dok je 2021. godine iznosio rekordnih 515.000 tona. Otkupna cena od 60 dinara po kilogramu, kako kaže, nije loša, ali su troškovi proizvodnje porasli.

Završene su pripreme za izgradnju nove kvantaške pijace u Nišu; čeka se još saglasnost republike za preuzimanje zemljišta, navodi direktor JKP ”Tržnica“ Goran Đorđević. Nakon dobijanja zemljišta, nakon idejnog projekta koji je već urađen sledi obezbeđivanje sredstava, a radovi bi mogli da počnu krajem godine. Nova pijaca biće kod Popovačke petlje i biće ključna za plasman robe proizvođača sa juga Srbije. Otvaranjem ovog centra gasi se stara pijaca na Medijani, a lokacija dobija novu namenu.

U Srbiji je počela berba jabuke sorte “Gala”, kojom tradicionalno započinje sezona ubiranja roda u voćnjacima. Prinosi su smanjeni na područjima pogođenim prolećnim izmrzavanjem, ali se veći pad očekuje tek kod kasnijih sorti. Ukupna ovogodišnja proizvodnja procenjuje se na 330–340 hiljada tona, a oko četvrtine jabuka biće izvezeno na tržišta Bliskog Istoka, EU i regiona. Prve ovogodišnje količine već su upakovane u distributivnom centru u Maloj Remeti, dok se u narednih desetak dana očekuje intenzivnija berba.

Poljoprivrednici u Srbiji upozoravaju da sa trenutnom cenom pšenice od oko 21 din/kg ne mogu da pokriju troškove proizvodnje. Iako je ovogodišnji prinos istorijski najbolji – prosečno 5,5–5,6 t/ha, ukupno 3,5–3,6 miliona tona – cena je i dalje preniska, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Po njegovim rečima, za pokriće troškova i minimalnu zaradu cena bi morala biti najmanje 23–24 din/kg. Situaciju dodatno otežava što je kukuruz skuplji od pšenice za 15–20%, pa se pšenica koristi i kao stočna hrana.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Voćari u Topoli ove godine beleže izuzetno loš rod šljive – svega oko 10% u odnosu na prethodne sezone. Uzrok su prolećni mrazevi, grad i letnja suša, koji su pogodili i ostale voćne kulture poput trešnje, višnje i nektarine. ”Ova godina je bila katastrofalna, a posledice ćemo osećati i sledeće – jer su oštećena i stabla i cvetni pupoljci“, upozorava Radoslav Matić iz poljoprivredne službe.

Situacija sa afričkom kugom svinja u Mačvi i Podrinju je zabrinjavajuća, posebno zbog novih žarišta u opštini Bogatić, saopštio je epizootiolog Slobodan Vujinović iz Veterinarskog specijalističkog instituta Šabac. U poslednja dva dana u Bogatiću su potvrđena tri nova žarišta, gde je eutanazirano više od 350 svinja. Ukupno je na tom području do sada eutanazirano 2.070 svinja, a aktivna su i žarišta u Lozničkom kraju – ukupno 58 u tri opštine.

U Srbiji se orah gaji na 3.411 hektara, a najveće površine zabeležene su u Zaječaru, Leskovcu, Knjaževcu, Valjevu i Kragujevcu. Iako su ti zasadi uglavnom ekstenzivni, najsavremeniji se nalaze u Vojvodini, posebno kod Pančeva i Sente. Profesor Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ističe da su novije sorte poput Čendlera, Lare i Franketa ključne za uspeh, ali i da je važno ulagati u kvalitet sadnog materijala i savremene tehnologije.