U opštini Knić postavljenje su dve agrometeorološke stanice, koje su na raspolaganju za oko 4.000 poljoprivrednika u ovom kraju za sve bitne meteorološke podatke i preporučene mere zaštite koje treba primeniti na njivama. Prema rečima Nebojše Arsenijevića, koordinatora Kancelarije za poljoprivredu u opštini Knić, stanice su dobijene od PSS “Kragujevac”, koja je u okviru svog projekta nabavila 15 agrometeoroloških stanica za Šumadijski region. Podaci će SMS porukom stizati do proizvođača koji su umreženi u sistem.

Najvažnije iz protekle nedelje:

• pad prometa

U Centralnoj Srbiji otpočela je berba kukuruza. Ranije posejane sorte uveliko se beru a kasnije posejane stići će, prema rečima poljoprivrednika, za desetak dana. Оve godine u Šumadiji kukuruz je posejan na oko 45.000 hektara, a ovogodišnji rod dao je i rekordne prinose. Ono što brine ratare je otkupna cena koja prema njihovim rečima ne treba da bude ispod 20 dinara, zbog troškova same proizvodnje. Kako počnu sa berbom kukuruza poljoprivrednici u Šumadiji kreću i sa pripremom silaže.

Javno Komunalno preduzeće “Pijaca” Kraljevo, kao organizator, biće domaćin prvog Sajma poljoprivrede u Kraljevu. Poljoprivredni sajam, koji će se održati od 27. do 29. septembra, pod pokroviteljstvom grada Kraljevo, okupiće solidan broj kompanija izlagača, ali i stručne javnosti. Kako naglašava Srećko Jovanić, upravnik JKP “Pijaca” Kraljevo, izlagači će biti iz cele Srbije. Pošto je ovo prvi put da se takav događaj dešava u ovom ambijentu, organizatori su veoma zadovoljni interesovanjem. Sajam traje tri dana, a svaki dan je po koncepciji drugačiji.

Od ukupnog broja domaćih životinja koje se gaje na teritoriji Srbije, svega pet odsto je osigurano polisom osiguranja. To je dvostruko manje od biljne proizvodnje koja je pokrivena sa 10 do 12%, izjavio je direktor glavne filijale Dunav osiguranja u Kragujevcu Miloš Milosavljević. Obzirom da je stočarska proizvodnja zahtevna i traži ozbiljne investicije, i gubici mogu biti veliki, jer se životinje često povrede, razbole, a u nagorem slučaju uginu, objašnjava on.

U Negotinskoj Krajini na Rogljevačkim pivnicama počela je berba grožđa. Rodilo je dobro i biće dobrog vina, ali i dalje nedovoljno da se podmiri tražnja na domaćem i stranom tržištu. Zato u tom kraju obnavljaju vinogorja i ulažu u nove zasade. Cilj im je da za koju godinu proizvodnju prošire na 3.000 hektara. U opštinskom budžetu za poljoprivredu ima 27 miliona dinara, a prioritet su novi zasadi vinove loze, naročito autohtonih sorti, prokupac, bagrina, crna tamjanika i začinak.

Najvažnije iz protekle nedelje:

• nepromenjena cena pšenice

Prognoze analitičara da će u narednih nekoliko godina proizvođačima jabuka biti sve teže da na evropskom tržištu nađu kupce za ovo voće polako se obistinjuju. Ta predviđanja na svojoj koži poslednjih dana osećaju i proizvođači iz Pomoravlja. Uz Veliku Moravu jabuke su, kažu, rodile ”kao nikada” ali oni ne znaju šta će sa njima i daju ih svinjama. Deo rajskog voća završiće i u kazanima za rakiju ili istruniti na zemlji jer otkupljivača nema. Stručnjak za voćarstvo, prof.

Proteklih godina u Srbiji se broj ovaca ne smanjuje i kreće se oko 1,7 miliona. Razlog za to su povećane državne subvencije, podsticaji iz pokrajinskog budžeta i povećanje površina državne zemlje po pravu prečeg zakupa. Na severu Banata još su se dodatno angažovali da sačuvaju i umatiče grla autohtone sorte “čokanska cigaja”. Stočar Todor Golić smatra da bi farmerima bilo dodatno lakše da se spiskovi za subvencije rade odmah po završetku konkursa u julu i da ima organizovanog otkupa.

Uljana repica, trenutno treća uljana biljka po važnosti u svetu, zbog mogućnosti njenog plasmana interesantna je prerađivačkoj industriji, a u Srbiji se od 2000. godine javlja zainteresovanost proizvođača i otkupljivača, te je zastupljenost ove biljne vrste u našim atarima sve veća i poslednjih godina beležimo evidentan porast površina.