U Crepaji kod Kovačice počelo je vađenje šećerne repe na oko 3.000 hektara. Ratari su strepeli kakav će rod šećerne repe imati zbog suše, ali već na samom početku vađenja slatkog korena mogu da odahnu, jer je biljka dobro podnela vremenske neprilike.

Pitanje koje muči ratare suočene sa posledicama velike suše, čiji se “plodovi” još ubiraju, glasi: Šta sejati ove jeseni? Ana Marjanović Jeromela, stručnjak iz NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kaže, pozivajući se na zahteve proizvođača, da vlada veliko interesovanje za uljanu repicu.

Predstavnici Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije (DG AGRI) doći će u Beograd 26. novembra kako bi utvrdili je li Srbija otklonila sve prepreke za dobijanje akreditacije za realizaciju IPARD programa i da li je spremna da povuče i u narednih nekoliko godina rasporedi 175 miliona evra namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Na plantažama ekstenzivnog tipa, gde nema obrade, samo ubiranje roda, proizvede se svega oko 500-700 tona kvalitetnog kalemljenog oraha godišnje, dok oko 95 odsto količine oraha u Srbiji nakupci otkupe od seljaka, a cene variraju i do dva puta od juga ka severu zemlje, kaže Saša Lukić, predsednik Saveza uzgajivača oraha Srbije.

      Tržište je ove nedelje bilo izrazito uzdržano. Procene prinosa, kao i kvaliteta novog roda kukurza, stvaraju dodatan problem na domaćem tržištu. Na tržištima pšenice i soje se cene nisu značajno menjale. Ovonedeljni promet je obuhvatao ukupno 2.337 tona robe (+123,21%), odnosno finansijska vrednost prometa je iznosila 54.218.010,00 dinara (+67,98%).

Reke u Srbiji su prljave, kazne za zagađivanje skoro da ne postoje, ali ono što je mnogo veći problem je običaj da se zagađenom vodom zalivaju usevi. Proizvođači skoro uopšte ne analiziraju vodu iz reka kojom navodnjavaju useve.

Preporuka Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu ratarima je da sačekaju sa berbom kukuruza, da kontrolišu vlagu u zrnu koja je, prema sadašnjem monitoringu ovih useva, bez obzira što deluje zrelo i suvo – još uvek velika i da na taj način, u godini u kojoj je suša uzela danak prinosima, smanje svoje troškove za sušenje zrna.

I proizvođači krompira suočavaju se ovih dana sa posledicama suše, koja je na mnogim parcelama prepolovila očekivani rod. Otkupna cena od 20 dinara mnogima neće nadomestiti gubitak, posebno onima čiji je prinos ispod 30 tona po hektaru.