Najvažnije iz protekle nedelje:

U Srbiji je ove godine proizvedeno 3,6 miliona tona pšenice, što je 26,9% više nego prošle godine, saopštio je RZS. Istovremeno, očekivani rod kukuruza iznosi 4,4 miliona tona, odnosno 12,9% manje u odnosu na 2024. Kod voćarskih kultura beleži se značajan pad: maline su u minusu 12,2%, višnje čak 42,3%, šljive 15,8%, a jabuke 13,5%. Pozitivno odstupa jedino grožđe, čija se proizvodnja očekuje 8,5% veća nego prošle godine. Od ratarskih kultura, suncokret je u porastu za 2,9%, dok soja i šećerna repa beleže pad od 12% i 6,1%.

Srbiji je u toku berba lešnika, kulture koja je sve traženija na izvoznim tržištima zbog manjeg prinosa u okolnim zemljama. Sa oko 9.000 hektara očekuje se prinos od približno 10.000 tona, slično kao prethodnih godina. Plasman je siguran – lešnik je tražen i u Srbiji i u regionu, kaže proizvođač Triva Moldovanov iz Bečeja uz savet za one koji počinju da se sve radi pod nadzorom stručnjaka. Pogodan je za čuvanje, a sve više proizvođača odlučuje se i za preradu u namaze, ulja i druge proizvode.

Magdalena Milićević Mijailović, master voćarstva i uspešna proizvođačica lešnika, dobitnica je nagrade ”Milenijumska žena“ za 2025. godinu u oblasti poljoprivrede. Na Poljoprivrednom fakultetu završila je smer voćarstvo i vinogradarstvo, a prvu plantažu lešnika podigla je 2014. godine. Danas obrađuje 65 ha pod ovom kulturom i 4,5 ha pod višnjom. Lešnik plasira u Srbiji, najviše u konditorsku industriju, gde se koristi i u proizvodnji Premier čokolade.

Na pojedinim njivama u Srbiji već je posejana ozima uljana repica, dok se očekuje da će ove jeseni interesovanje za tu kulturu biti veće nego ranijih godina, zbog suše i slabih prinosa kukuruza i soje. Prošle godine repica je bila posejana na trećinu većoj površini nego 2023. godine, a ove se očekuje dalji rast. Tokom žetve u junu rod je skinut sa 48.500 hektara, sa prosečnim prinosom od tri tone po hektaru, a ukupno je dobijeno oko 145.000 tona. Iako cena repice nije visoka – oko 55 dinara po kilogramu – ratari je biraju jer je isplativija od pšenice i kukuruza.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prema prognozama Svetske asocijacije za jabuke i kruške (WAPA), ovogodišnji rod jabuka u Srbiji biće manji za oko 26–27% u odnosu na 2024., pa se očekuje između 240.000 i 280.000 tona. Predsednik udruženja Serbia Does Apples Gojko Zagorac kaže da, uprkos manjem prinosu, domaći voćari mogu da se uklope sa cenama na tržištu ukoliko kvalitet bude dobar. Cena gala jabuke kretala se na početku berbe između 85 i 90 din/kg, dok je sada pala na 60–65 dinara za prvu klasu. U sezoni 2024/2025. Srbija je izvezla 115.500 tona jabuka, po prosečnoj ceni od 0,79 E/kg.

Zbog klimatskih promena i čestih suša, sve više pažnje privlači sirak – žitarica koja ima sličnu hranljivu vrednost kao kukuruz, ali sadrži i više proteina. Prednosti gajenja predstavljene su na oglednim poljima kod Bačkog Petrovca u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Poljoprivrednici ističu da sirak dobro podnosi sušu i daje kvalitetnu hranu za stoku, bilo kao zrno ili zelena masa za silažu. ”Zrno sadrži oko 13% proteina, dok kukuruz ima 8%, pa je kaloričniji“, objašnjava proizvođač Bogdan Beloš iz Mokrina.

U Grdelici kod Leskovca nastao je jedinstven slatki specijalitet – ručno pravljena čokolada od paprike i šljivovice, delo Ane Cvetković, mlade kuvarice koja je ljubav prema eksperimentisanju u kuhinji pretvorila u brend koji sve više privlači pažnju. Ana je inspiraciju pronašla u neobičnim slatkišima poput ”Dubai čokolade“ i ”čoko čvaraka“, pa se zapitala zašto jug Srbije ne bi imao svoj prepoznatljiv desert. Tako je nastala bela čokolada sa sosom od čilija, kojoj je kasnije dodala i gel od breskve.

Iako je leto obeležila suša i stalno navodnjavanje, proizvođači paprike kažu da je rod solidan, a kvalitet odličan, pa će ajvar biti dobar. Stevica Marković iz Brestovca kasni sa berbom, ali planira da preradi oko 10 tona paprike, dok Zoran Dimitrijević iz Vinarca navodi da je morao da navodnjava gotovo svaki drugi dan. Sa padom temperature raste i potražnja, pa cena paprike već dostiže 180 din/kg, što je iznad prošlogodišnjeg proseka.