Najvažnije iz protekle nedelje:

• rast cene soje

Ovu nedelju na novosadskoj „Produktnoj berzi“ obeležio je rast cene soje koja je dostigla svoj devetogodišnji maksimum, dok su kukuruz i pšenica minimalno oscilirali. Ukupan promet je iznosio 2.168 tona robe (+28,97%), čija je finansijska vrednost iznosila 71.577.740,00 dinara (+5,56%).

Suprotno svim predviđanjima da će se rast cena žitarica početkom 2021. godine zaustaviti, one idu na gore usled pandemije i nestabilnog stanja na tržištu koje diktiraju investicioni fondovi. Prema poslednjem izveštaju Produktne berze u Novom Sadu, kukuruz je ponovo poskupeo za oko 2,5 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Kako se navodi, cena žita ostala je nepromenjena. Novosadska berza ističe još jedno neuobičajeno dešavanje na domaćem tržištu a to je da su cene pšenice i kukuruza bile na gotovo istom nivou.

Svaki put kada analitičari očekuju da će cene žitarica krenuti da padaju desi se suprotno.Veruje se da su glavni uzroci tome velika potražnja Kine, ruske carine, južnoamerička La Ninja, ropadanje useva u SAD-u zbog ledenog talasa, ali i Covid kriza. Trgovci takođe izveštavaju omogućoj šteti od hladnoće u pojedinim delovima Rusije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sastao se juče sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem. Nedimović i Fabrici su istakli da u oblasti poljoprivrede Srbija beleži odlične rezultate. Od ukupne poljoprivredne trgovinske razmene Srbije 75 odsto je sa EU, a izvoz Srbije u EU je u 2020. dostigao skoro dve milijarde evra, saopšteno je iz Ministarstva.

Kozarstvo se u poslednje vreme pokazalo kao jedna od vrlo isplativih grana stočarstva, tako da se mnogi odgajivači u Kikindi opredeljuju za proizvodnju koza, mleka i sira. Pozitivan primer je domaćinstvo Trumbetašev koje je nedavno izgradilo mlekaru, a celokupnu proizvodnju plasira na tržište u vrlo kratkom roku. Stočar Veselin Trumbetašev, nakon dugogodišnje proizvodnje ovaca, odlučio se za gajenje koza, rase fransucka alpina, tako da je u međuvremenu unapredio proizvodnju i proširio stado.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Svim poljoprivrednicima koji su prethodne godine dobili osnovne podsticaje po hektaru, u 2021. godini biće automatski isplaćen novac na račun, bez podnošenja zahteva, saopštavaju iz Ministarstva poljoprivrede. Za tu meru podrške Ministarstvo je obezbedilo 7,5 milijardi dinara. Imajući u vidu da je cena nafte snižena, privremena mera pomoći države po hektaru stavlja se van snage. Novi korisnici subvencija, koji u 2020.

Ministarstvo poljoprivrede sačinilo je Nacrt zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda kojim se propisuju mere intervencije države u slućaju da iz bilo kojih razloga prete ili su nastali poremećaji na tom tržištu.
Nacrtom je predloženo da u takvim situacijama Vlada na predlog Ministarstva poljioprivrede može upotrebiti tri mere: javnu intervenciju, podršku privatnom skladištu i vanredne interventne mere.

Ministarstvo poljoprivrede obezbedilo je kupca za krompir koji u tonama već mesecima stoji na lageru u selu Gornji Branetići kod Gornjeg Milanovca i za koji su se proizvođači plašili da će propasti.
Prvi kamioni natovareni krompirom krenuli su iz ovog sela ka marketima po Srbiji. Proizvođači kažu da su im se, kada su čuli za njihov problem, javili ljudi iz resornog ministarstva.

Vlada Srbije je na poslednjoj sednici, održanoj 18. februara, donela izmene uredbe o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za ovu godinu, kojim se podsticaji po hektaru od 5.200 dinara smanjuju na 4.000 dinara. Podsetimo, do ove izmene iznos podsticaja bio je 5.200 din/ ha, od toga 4.000 din osnovni podsticaj u biljnoj proizvodnji, a 1.200 din regres za dizel gorivo. Kako se navodi u izmenama uredbe za direktna plaćanja,u ovoj godini na raspolaganju je 22.538.522.800 dinara.