Ministarstvo poljoprivrede objavilo je pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima. Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, cilj je bio da se napravi godišnja projekcija cena dominantnih poljoprivrednih proizvoda u strukturi domaće proizvodnje. ”Ideja je da pre žetve, na osnovu tržišno zasnovanih informacija kod nas i u svetu, damo proizvođačima informaciju o očekivanim cenama.

Republička direkcija za robne rezerve izvršiće naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza, roda 2019, za tovnu junad. Naturalna razmena odnosi se na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i registrovana poljoprivredna gazdinstva koji imaju proizvodnju tovne junadi. ”Paritet u naturalnoj razmeni je 15,90 kg kukuruza za jedan kilogram junadi“, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. Stočari mogu da predaju najviše 9.000 kg tovne junadi, a najmanje pet grla.

Izmenama Pravilnika o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju, koje je donelo Ministarstvo poljoprivrede, podsticaji koji se ostvaruju za ovu proizvodnju uvećavaju se za 400% od iznosa za podsticaje za konvencionalnu biljnu proizvodnju. To znači da proizvođači mogu da ostvare 26.000 dinara po hektaru. Ukupni maksimalni iznos koji korisnik podsticaja može da ostvari je 520.000 dinara, dok je prošle godine taj iznos bio 228.800 dinara.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Poljoprivreda je stabilizirajući faktor i jedan od stožera ekonomije, ocenjeno je na panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, čiji su učesnici istakli da su ova i naredne godine prelomne da u Srbiji primarna poljoprivreda počne da se podiže na viši nivo. Prošla godina bila je prosečna, rekao je direktor MK Agriculture Strahinja Marjanović i dodao da su rezultati postignuti u 2019. bolji u odnosu na prethodne godine, ali da je to daleko od onog što može da se postigne.

Stočarstvo kao i mesna industrija sve se više nalaze na meti organizacija za zaštitu životne sredine koji smatraju da baš taj sektor donosi najviše štete prirodi. Jako se puno vode troši u mesnoj industriji, a čak trećina obrađene zemlje koristi se za proizvodnju milijarde tona stočne hrane. Sve se češće postavlja pitanje je li potrebno jesti takvo meso. Naučnica i akademska profesorka, kako navodi foodnavigator, poznata po svom radu o globalno održivoj proizvodnji hrane, Luis Fresko, smatra da izostavljanje mesa iz lanca proizvodnje nije rešenje.

U Srbiji je u 2019. godini prodato i otkupljeno ukupno 136.068 tona tovljenih svinja, 53.514 tona tovljenih pilića, a svega 3.488 tona šarana, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Kako je saopšteno, ukupna vrednost prodaje i otkupa stoke za celu 2019. godinu iznosi 34,92 milijardi dinara, dok je, prema najnovijim podacima ovog zavoda, u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 10,16 milijardi dinara. U 2019.

Poljoprivrednici od juče mogu da se prijave za subvenije po hektaru i za gorivo, a kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, novac će biti uplaćen sedam dana od podnošenja zahteva. Država će isplatiti 20 dinara po litru, za 60 litara po hektaru, a maksimalno do 20 hektara zemljišta. Opredeljeno je gotovo 10 milijardi dinara za ove dve mere za davanje po hektaru i za davanje za gorivo, što će biti dovoljno za oko milion i 850.000 hektara oranica, odnosno 450.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) procenila je da biljne bolesti i štetočine unište godišnje do 40 odsto useva širom sveta u vrednosti 220 milijardi dolara, rekla je juče izvršna direktorka Udruženja za zaštitu bilja u Srbiji Katarina Krinulović.