Vlada Srbije odlučila je juče da otpiše dug u iznosu od 90.894.655 dinara poljoprivrednim proizvođačima, koji nisu platili preuzeto mineralno đubrivo. Za otpis duga vlada je ovlastila Republičku direkciju za robne rezerve. Dug će biti otpisan fizičkim licima -nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, i to onaj nastao nakon realizacije Uredbe o prodaji mineralnog đubriva.

Republička direkcija za robne rezerve prikuplja pisane ponude za razmenu 10.000 tona merkantilne pšenice za 5.555 tona semenske pšenice u odnosu 1,8 kg merkantilne pšenice za 1 kg semenske pšenice. Merkantilna pšenica koja se daje u razmenu je domaćeg porekla, u rasutom stanju, na paritetu silos ovlašćenog skladištara Direkcije za robne rezerve.

Oglašavanje i prodaja robe neregistrovanih subjekata preko interneta, kao i trgovina nesopstvenim proizvodima na pijaci biće predmet kontrole inspektora koji suzbijaju sivu ekonomiju. Ova inicijativa biće pokrenuta zbog identifikacije neregistrovanih trgovaca koji oglašavaju akcizne i proizvode zaštićene pravima intelektualne svojine, ali i lekove i medicinska sredstva. Primera radi, na zelenim pijacama se, osim individualnih poljoprivrednih i zanatskih proizvoda, trguje i proizvodima široke potrošnje što otvara vrata cvetanju crnog tržišta.

Postignuta je saglasnost o rešavanju problema oko otkupne cene malina i kupina sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem. To je rekao predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Dobrivoje Radović i dodao da je dijalog pokrenut sa mrtve tačke. On je, posle razgovora u Vladi Srbije, rekao da su se složili da cena koštanja malina bude 139,3 din/kg, bez troškova prevoza i marže, a cena kupina od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte i da će to predložiti Vladi Srbije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Vegetacija u voćnjacima ovog proleća krenula je od sedam do deset dana ranije u odnosu na prošlu godinu. Zasadi koji se nalaze u brdskim područjima voćarskih reona nalaze se u cvetanju i nisu imali problema sa mrazom, za razliku od onih koji se nalaze u nižim predelima, posebno pokraj reka, gde je ipak došlo do izmrzavanja. Poljoprivredni proizvođači očekuju padavine. Kako kažu, stariji voćni zasadi imaju dubok korenov sistem i mogu da izdrže bez kiše, međutim topli vetar kada je sve u cvetanju utiče na lošiju oplodnju, a samim tim i na manje prinose.

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju. Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju. Ovi podsticaji koji su prema prethodnom pravilniku iznosili 70% više u odnosu na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji povećani su i biće veći za 120 odsto. Izmenjenim pravilnikom omoućeno je da ukupni maksimalni iznos koji korisnik podsticaja može da ostvari iznosi 228.800 dinara.

Borovnica je raskrčila svoj put do trona i sada je ona naša najisplativija voćarska kultura. Borovnica u voću je kao golf u sportu, kaže u razgovoru za b92 Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija. U poslednje vreme sve češće se čuje da je borovnica naša nova malina. ”Srpska borovnica je brend. Kada kažem da može da bude nova malina, mislim na to da doživi jednako veliku popularnost u svetu kao što je ima malina. Proizvođači borovnice ne mogu, naravno da stignu po produkciji malinu, po čemu smo u jednom periodu bili prvi, odnosno drugi proizvođači u svetu.

Zaključkom Vlade Srbije usvojen je Program o izmenama i dopunama IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. godine. Najveće izmene u okviru ovog programa odnose se na sektor voća i povrća. Neke od izmena ovog, krovnog dokumenta za IPARD, odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površina zemljišta na početku, odnosno kraju investicije, a omogućeni su i dodatni prihvatljivi troškovi u IPARD projektima.

Poljoprivednicima od prošle nedelje sleduje neplanirani trošak - provera kvaliteta zemljišta u Savetodavnim stučnim službama košta ih oko 2.000 dinara po uzorku. Zbog toga će, kažu, mnogi ove godine useve prihraniti nasumično. Plodonost zemljišta, poljoprivednici su do sada besplatno mogli da provere za deset parcela u godini. Izostanak te mere, negativno će se odraziti na proizvodnju, tvrde stručnjaci. “Imaćemo daleko manji broj korisnika koji će želeti da vrši kontrolu plodnosti zemljišta”, smatra Nenad Nešović iz PSSS Kraljevo.