Savremene digitalne tehnologije pružaju daleko detaljniji uvid u procese u poljoprivredi nego što je to ikada ranije bilo moguće i omogućavaju da se pomire različiti kontradiktorni zahtevi. Svaki segment proizvodnje - od pripreme zemljišta, određivanja menadžment zona, preko setve, navodnjavanja, ishrane i zaštite bilja, pa do žetve i post - žetvenih aktivnosti može se digitalizovati i tako načiniti efikasnijim.

U okviru programa Podrške ruralnom i regionalnom razvoju Srbiji, čiji je donator Vlada Švajcarske, akcenat je stavljen na unapređenje ekonomskog i društvenog položaja žena na selu. Nosilac projekta - Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja - finansijski je pomogla osnaživanju žena koje se već bave proizvodnjom hrane, seoskim turizmom i starim zanatima. Za kupce, koji im dolaze na kućni prag, izborile su se kvalitetom, za podršku Regionalne agencije za razvoj - idejama. Dobile su opremu i posuđe, koje će im olakšati proizvodnju.

Najvažnije iz protekle nedelje:

•    rast cene pšenice
•    dešavanja na svetskim berzama

U organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije, na Zlatiboru u hotelu “Palisad”, u periodu od 26. do 30. novembra biće održano XV savetovanje o zaštiti bilja. Poznato je da su godišnji skupovi u organizaciji ovog društva najmasovnija okupljanja i jedinstvena prilika za afirmaciju stručnjaka i istraživača u oblasti zaštite bilja. Osim predavanja po pozivu koje je izabrao Stručni odbor, na osnovu kvaliteta i aktuelnosti problematike, za uvodna i usmena izlaganja biće odabrani i neki od prijavljenih radova.

Udruženja koja okupljaju proizvođače malina juče su se oglasila saopštenjem nakon raspada Radne grupe za malinu. Kako je rečeno u tekstu, najveći stručnjaci ali i deo proizvođača povukao se iz Radne grupe za malinu jer “smatraju da vlast nije ni imala nameru da uredi ovu oblast i strateški proizvod Srbije koji održava sela u Zapadnoj Srbiji”.

Predlog izmena Zakona o bezbednosti hrane koji sadrži sve tekovine Evropske unije, trebalo bi da bude usvojen na proleće u Skupštini Srbije, kada počne redovno zasedanje, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je najavio da će se od 2019. pa na dalje govoriti o bezbednosti hrane i dodao da su neke stvari spremne, ali da što se tiče pregovora sa EU, odnosno poglavlja 12, Srbiju “čeka pakao”.

Jabuka je u Evropi ove godine više rodila nego prošle. Direktna posledica te činjenice je pad cene i smanjeno interesovanje tradicionalnih kupaca. Razgovarajući sa voćarima jasno se izdvajaju dva viđenja: apokaliptični i pragmatičan. Pa pođimo tim redom. Ako Italija može da se ponosi Južnim Tirolom kao centrom proizvodnje kvalitetne jabuke, među nekoliko vodećih regiona u Srbiji u gajenju te vrste voća svakako bi trebalo izdvojiti i Novi Slankamen. A u susednom selu, Surduku, pre svega, jabuke više decenija gaji voćar Živko Guljan.

Najvažnije iz protekle nedelje:

•    rast trgovine kukuruzom

Od prvog januara 2019. stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Gajenje visokoproduktivnih rasa krava odavno je sa našeg područja potisnula bušu – autohtono balkansko goveče. Nekada gajeno u gotovo celoj zemlji, a sada je broj sveden na oko hiljadu priplodnih grla. Da bi sprečila njihovo nestajanje, država ih tretira kao genetsko nasleđe i podstiče proizvođače da gaje buše. Uzgoj te ugrožene rase država subvenciniše sa 30.000 za grla starija od dve godine. Za junad se dobija 18.000, a za telad 12.000 dinara. Ljubav prema ovoj rasi opredelila je porodicu Mijanović kod Kragujevca da im se posveti.