U Južnom Pomoravlju pod plastenicima je skoro tri hiljade hektara. Godišnje povrtari iz ovog kraja proizvedu oko 3.500 vagona povrća, a oko 70 odsto proizvoda plasira se na domaće tržište. “Imamo kupus domaći, koji polako pristiže, i krastavac. To znači da su naši vredni proizvođači na vreme zasadili povrće, ubiraju plodove i plasiraju našim kupcima”, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSSS u Leskovcu. Povrtari na jugu Srbije retko koriste podsticajne sredstva od države, ali ističu da bi im uvođene prelevmana mnogo značilo.

Jedna od najopasnijih bolesti papkara - slinavka i šap, izbila je nedavno na farmi mlečnih krava u Mađarskoj nedaleko od granice sa Slovačkom. U januaru je slinavka i šap takođe otkrivena u malom stadu bivola u Nemačkoj. Virus koji je otkriven u Mađarskoj nije srodan sa onim koji je otkriven u Nemačkoj i ne postoji zajednički izvor infekcije. Za vlasnike životinja sada je važno da budu na oprezu, jer je rano otkrivanje ključno za ograničavanje širenja.

Vlada Srbije donela je Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini, kojom je predviđena nova mera podrške poljoprivrednim proizvođačima u vidu investicija za nabavku novog traktora u iznosu od 500 miliona dinara i investicija u izgradnju i opremanje objekata, takođe u iznosu od 500 miliona dinara.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Predstavnici države, na čelu sa ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem, sastali su se juče sa predstavnicima udruženja odgajivača svinja i živinara. Tema sastanka bilo je aktuelno stanje u oblasti stočarstva i živinarske proizvodnje i prerade u Srbiji.

Situacija u ribarstvu i dalje nije dobra, ribe i nema previše na tržištu kod nas, pa i u zemljama okruženja, objašnjava Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo PKS i direktor ribnjaka Kapetanski rit. ”Već dve godine i ono minimalno što nam je sledovalo od subvencija ne dobijamo. Ne objavljuju se javni pozivi za ribarstvo, pre svega za šarana. S obzirom na to da ni u regionu nema mnogo ribe, očekuje se dalji rast cena. Površine pod ribnjacima su sa 11.000 hektara smanjene na 5.000 hektara.

Predlog vlasnika velikih agrarnih sistema da im se poveća prag za pravo na poljoprivredne subvencije, iznet prošle nedelje u PKS-u, ostao je uglavnom ispod medijskog radara. Čak je i vlasnik jedne od najvećih industrija mesa, Zoran Matijević iz “IM Matijević”, ukazao na problem sa ograničenjem subvencija. “Ako radite više hiljada hektara, a imate subvencije samo za 100 hektara, onda se prave problemi – registruje se više gazdinstava. Na farmi imam 60.000 tovljenika, a samo 6.000 ima pravo na subvenciju”, rekao je Matijević. Međutim, prof.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije upozorilo je stočare, veterinare i sve učesnike u sektoru stočarstva na pojavu slinavke i šapa u Mađarskoj. Bolest je potvrđena 7. marta u regionu Győr-Moson-Sopron, blizu granice sa Slovačkom, na farmi mlečnih krava, a kod obolelih životinja primećeni su karakteristični klinički znaci. Stočari su, kako se ističe u saopštenju Ministarstva, dužni da pažljivo prate zdravstveno stanje svojih životinja i strogo se pridržavaju svih biosigurnosnih mera.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji u četvrtom tromesečju 2024., u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, zabeležio je rast u tekućim cenama od 6,6%, saopštio je RZS. Ukoliko se uporedi 2024. godina sa 2023., promet je veći u tekućim cenama za 4,4 odsto. Najveći promet zabeležio je Beogradski region, uz rast od 13,1 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine, u odnosu na isti period 2023. Na godišnjem nivou viši je za 11,9 odsto. Region Vojvodine zabeležio je rast od 2,6% u oba posmatrana vremenska perioda.