Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o organskoj proizvodnji,koja će trajati od 16. juna do 5. jula.
Najveća novina odnosi se na grupnu proizvodnju – prerađivači više ne mogu biti nosioci sertifikata, već to mogu biti isključivo proizvođači organizovani kao pravna lica. Zakon po prvi put uvodi Registar organskih proizvođača i obavezu prijave aktivnosti nadležnim organima.

Najvažnije iz protekle nedelje:
- početak žetve ječma
- povećana tražnja za novim rodom pšenice

Početak žetve stočnog ječma i prve trgovine novim rodom obeležili su proteklu nedelju na Produktnoj berzi. Ukupan promet iznosio je 3.330 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 69.170.750,00 dinara.

Prvi otkosi pšenice i ječma u Vojvodini očekuju se između 15. i 20. juna, a prinosi bi mogli premašiti petogodišnji prosek od 5,2 tone po hektaru. U nekim delovima očekuje se i do devet tona po hektaru.
Veći rod donosi i izazove u skladištenju. Prednost imaju poljoprivrednici
sa sopstvenim kapacitetima, jer mogu čuvati žito i čekati bolju cenu. Stručnjaci upozoravaju na važnost pravilnog čišćenja silosa i odvajanja starog i novog roda, kako bi se očuvao kvalitet zrna – posebno u uslovima pojačanog pritiska štetočina zbog klimatskih promena.

Već početkom juna tropske temperature, visok UV indeks i vremenske oscilacije nanose ozbiljnu štetu voću i usevima širom Srbije. Stručnjaci upozoravaju da su biljke pod dodatnim stresom nakon prolećnih mrazeva koji su umanjili rod, naročito kod koštičavog i jabučasto voća.
Agronom Miloš Vujisić ističe da nagle promene vremena pogoduju razvoju bolesti i štetočina. Pre bilo kakvih hemijskih tretmana, savetuje oporavak biljke pomoću biostimulatora.

Prvi ovogodišnji rod domaće trešnje na zelenim pijacama dostigao je neverovatnu cenu od hiljadu dinara po kilogramu, pre svega zbog poznog aprilskog mraza, koji je desetkovao rod. Iako je ova cena niža od one koju su imale trešnje iz uvoza, na našem tržištu ponuda je mala, ali ni potražnja nije bolja, što ne odgovara ni proizvođačima, ni potrošačima. Trešnja se poslednjih godina ubraja u vrlo profitabilnu voćnu vrstu. Međutim, malo ko zna da je za postizanje visoko kvalitetnih plodova, koji imaju prolaz do sve zahtevnijih kupaca, potrebno uložiti mnogo novca.

Na robno-berzanskom tržištu, u odnosu na prethodnu nedelju, beleži se veći obim prometa. Nakon dužeg vremenskog perioda značajan udeo u ukupnom nedeljnom prometu imalo je sojino zrno. Preko Produktne berze ukupno je prometovano 2.775 tona robe, finansijske vrednosti 80.692.750,00 dinara. Najviše aktivnosti berzanskih učesnika zabeleženo je na tržištu kukuruza, te je ova ratarska kultura bila i najzastupljenija u trgovanju, uzimajući učešće od 58%. Strukturu kupaca činili su izvoznici i trgovci.

Uprava za agrarna plaćanja juče je objavila Javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje za nabavku priplodnih grla za ovu godinu. Poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na ove vrste podsticaja. Rok za podnošenje zahteva je od 5. juna do 4. jula 2025. Pravo na podsticaje imaju pravna lica, preduzetnici i nosioci komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava koji su u skladu sa zakonom izvršili obnovu registracije za tekuću godinu.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je juče sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine. Uzorkovanje će biti obavljano u prisustvu proizvođača, a po rečima Glamočića cilj je uvođenje stimulativnog modela otkupa, koji će nagrađivati kvalitet, uz pravedan tretman za sve proizvođače.

U sezoni poljoprivrednih radova angažuje se veliki broj sezonskih radnika, a njihovo radno vreme ne sme prelaziti 12 sati dnevno, navodi Nela Miladinović iz Fonda PIO. Za rad duži osam sati radnik ima pravo na najmanje 30 minuta pauze. Poslodavci su dužni da pre početka rada obaveste radnike o poslu, radnom mestu, uslovima rada, trajanju angažovanja, pravima na odmor, visini naknade i rokovima isplate. Mogu prekinuti angažovanje ako više nema potrebe za radom ili ako radnik ne ispunjava obaveze, uz isplatu do tada zarađene naknade.

U aprilu ove godine skupština Srbije usvojila je novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim se menja niz ključnih odredbi u vezi sa korišćenjem zemljišta u državnoj svojini. Novi zakon je naišao na različite reakcije – dok ga jedni vide kao korak ka većoj transparentnosti i podršci ozbiljnim proizvođačima, drugi upozoravaju da bi mogao dodatno ugroziti male i srednje poljoprivrednike koji već teško dolaze do obradive zemlje. Najveće promene tiču se procedura zakupa državnog zemljišta i uvođenja elektronskog sistema za prijavu i uvid u konkurse.