Zanimljivosti

Voćari u BiH proizveli su prošle godine otprilike 12.000 tona jagodičastog voća, što zemlju svrstava na 12. mesto u svetu i čini je “ozbiljnim igračem” u ovoj grani.

Na teritoriji Srbije ima oko 1.9 miliona stabala oraha, koja daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje. Po rečima stručnjaka to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se ova voćna vrsta često i uvozi, iako je ovdašnje podneblje odlično za proizvodnju oraha.

Malina za našu zemlju u poslednjim godinama predstavlja najprofitabilniji izvozni artikal, čija vrednost dostiže u nekim godinama i više od 200 miliona evra. Prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline, sa proizvedenih 79.000 tona, najveću proizvodnju u prošloj godini imala je Srbija, zatim SAD, sa 66.000 tona, treća je bila Poljska - 60.000 tona, a četvrto mesto zauzeo je Čile sa 38.000 tona.

Skoro sve naše komšije izvoze više živinskog mesa i jaja, a ako je za utehu, rast naše prodaje u inostranstvu u poslednjih sedam godina povećan je 2,6 puta, pokazala je analiza portala “Makroekonomija”.

Homoljski med, leskovački ajvar ili bermet sa Fruške Gore su srpski prozvodi sa zaštićenim geografskim poreklom i jedini koji su dobili međunarodnu oznaku kvaliteta.

Proizvođači iz Jagodine i okolnih sela kojima je poljoprivreda jedino zanimanje odlukom Skupštine grada već šesnestu godinu ne plaćaju zakup tezgi na zelenoj pijaci.

Ministarstvo poljoprivrede je iz budžeta obezbedilo oko 30 miliona evra za početak realizacije IPARD programa za poljoprivrednike, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović na Kopaonik biznis forumu.

Sve je veći broj kozara, ali i onih koji bi želeli da se bave tim poslom. Da li je stvarno toliko isplativo ili ljudi samo misle da je tako, još uvek je pitanje. Istina je da cena od 45 do 55 din/l mleka velikim mlekarama i duplo veća cena na slobodnom tržištu a uz to i premija, nije zanemarljiva.

U cilju većeg izvoza na tržište SAD zemlje u regionu koje imaju međusobno najveću razmenu treba da se udruže i naprave proizvode koji su konkurentni.

Ozima pšenica ove godine prostire se na više od 600.000 hektara, što je za oko 10 odsto više nego prethodnih godina. Dobri prošlogodišnji prinosi i podnošljiva cena doprineli su povećanju zasejanih površina.