Malina za našu zemlju u poslednjim godinama predstavlja najprofitabilniji izvozni artikal, čija vrednost dostiže u nekim godinama i više od 200 miliona evra. Prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline, sa proizvedenih 79.000 tona, najveću proizvodnju u prošloj godini imala je Srbija, zatim SAD, sa 66.000 tona, treća je bila Poljska - 60.000 tona, a četvrto mesto zauzeo je Čile sa 38.000 tona.

U proizvodnji, preradi i plasmanu domaće maline angažovano je oko 30.000 zaposlenih s punim fondom radnih časova, a povremeno u ovom poslu radi čak oko 150.000 ljudi. To znači da su malinjaci zapravo najveće fabrike na otvorenom u Srbiji. Naučni saradnik dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo kaže da je, od nastanka velike ekonomske krize u našoj zemlji, malina jedan od značajnijih proizvoda srpske privrede. Prema njegovom mišljenju, razlog tome je što se od početka sedamdesetih godina prošlog veka do danas značajno proširuju proizvodni zasadi maline, izgrađuju rashladni kapaciteti i povećava izvoz, ali i zbog toga što je u ovom periodu došlo do zaostajanja u razvoju i propadanja više drugih privrednih grana i delatnosti. ”Poslednjih godina kod nas dolazi do neplanskog, a u 2015. i 2016. godini i do stihijskog povećanja proizvodnih površina. Slična situacija je i u zemljama okruženja. Nažalost, povećenje proizvodnih površina nije praćeno i povećanjem prinosa i kvaliteta. Zasadi maline se podižu čak i u uslovima nepostojanja minimuma uslova za ekonomski isplativu proizvodnju maline”, kaže dr Leposavić. Najveći deo izvoza maline u smrznutom stanju naša zemlja ostvaruje ka EU, Japanu i SAD. Ovo su ujedno i najrazvijenija i najzahtevnija tržišta kada je reč o kvalitetu i bezbednosti. Dr Leposavić ističe da, zasada, na svetskom tržištu svežih plodova Srbija nema mnogo toga da ponudi. Što se tiče tržišta smrznute maline, neprikosnoveno prvo mesto u pogledu tehnoloških svojstava ima vilamet proizveden u tipičnim agroekološkim uslovima zapadne Srbije gde je skoncentrisano dve trećine proizvodnje najkvalitetnije maline u našoj zemlji. S obzirom na privredni značaj maline, pre svega u izvozu, prihodu porodičnih gazdinstava i preradi, dr Leposavić smatra da treba podržati inicijativu za formiranje nacionalnog saveta za malinu na svim nivoima, jer “to je naš izvozni proizvod, prepoznatljiv na svetskom tržištu po količini i kvalitetu”. (Novosti)