Ratari nezainteresovani za setvu pšenice
Optimalni rok za setvu pšenice skoro da je prošao, a na terenu se stiče utisak da nije zasejano ni pola površina koje su bile pod ovom kulturom ove godine, navodi se u saopštenju Asocijacije poljoprivrednika.
Optimalni rok za setvu pšenice skoro da je prošao, a na terenu se stiče utisak da nije zasejano ni pola površina koje su bile pod ovom kulturom ove godine, navodi se u saopštenju Asocijacije poljoprivrednika.
Stočarstvo u Srbiji nije dovoljno razvijeno, u poslednjih 20 godina je u opadanju od 1,5 do tri odsto godišnje, te je neophodno zaustaviti taj pad, ocenjeno je juče na Nacionalnoj konferenciji o agrobiznisu Srbije.
Ovogodišnja berba kukuruza još nije završena a, prema sadašnjem stanju useva, očekuje se ukupan rod od 5,7 miliona tona. To je za 62,2 odsto veća proizvodnja nego prethodne godine, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Najvažnije iz protekle nedelje:
- Rast cene kukuruza
- Rast cene pšenice
Nakon dužeg zastoja, registrovanim poljoprivrednicima isplaćene su subvencije u iznosu od 1,14 milijardi dinara, saopštilo je juče Ministarstvo poljoprivrede. Najveći deo subvencija isplaćen je za podsticaje u sektoru stočarstva (1,05 milijardi dinara).
U Subotici je otvoren deveti međunarodni festival organskih proizvoda “Biofest”, koji pod sloganom “Samo jedan organski obrok menja svest” organizuje Udruženje “Terras”.
Proizvođači krompira u Srbiji sa zebnjom očekuju kraj godine kada će carina za uvoz ovog povrća iz Evropske unije biti potpuno ukinuta. Znaju da nisu spremni za nemilosrdnu utakmicu sa kolegama iz Evrope, jer se u Srbiji krompir proizvodi na malim parcelama, sa lošom mehanizacijom, bez podrške države.
Najvažnije iz protekle nedelje:
- Rast cene kukuruza
- Rastući cenovni trendovi pšenice i soje
- Dešavanja na svetskim berzama
9. Međunarodni festival organskih proizvoda – BIOFEST 2013. održaće se 15. i 16. oktobra u Subotici. Država partner ovogodišnjeg Biofesta je Nemačka.
Od 2000. godine, kada se naše tržište otvorilo za uvoz semena, tradicionalnih vrsta je sve manje u povrtnjacima i voćnjacima, a kupci su u neprekidnoj potrazi za davno zaboravljenim ukusima i kvalitetom koji hibridi ne mogu da obezbede.