Agroinfo

Najvažnije iz protekle nedelje:
• rast obima prometa
Proteklu nedelju na “Produktnoj berzi” karakterisao je rast obima prometa. Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 6.213 tona robe (+123,97%), čija je finansijska vrednost iznosila 180.193.420,00 dinara (+110,68).

Rod pšenice u šabačkom kraju premašio je očekivanja poljoprivrednika. Na nekim parcelama u Mačvi prinos je veći od deset tona po hektaru. Rane sorte pšenice, odlično su rodile. Za transport hlebnog zrna do silosa i ambara, ovih dana se u šabačkim selima traži prikolica više. Padaju otkosi, a poljoprivrednici se nadaju porastu cene pšenice. ”Cena bi trebalo da bude 25-26 dinara. Ja vršem 47 godina i nikad nisam znao cenu, završim žetvu i ne znam cenu, i sad smo predali pšenicu i cenu ne znamo”, ističe Nikola Dragojević, poljoprivredni proizvođač iz Šapca.

Vodeći srpski stručnjaci za proizvodnju i ocenjivanje žestokih alkoholnih pića rekli su da je 2020. najbolja šljivova prepečnica na našim prostorima, Srbiji, Republici Srpskoj i Kosovu i Metohiji, potekla iz Viševca kod Rače. Uzorak kojeg je poslao Slobodan Senić, dobio je od komisije 19,09 bodova. Tako je odlučeno u čačanskom Institutu za voćarstvo, koji već desetu godinu priređuje smotru najboljih šljivovih prepečnica sa srpskih prostora, ocenjujući najbolje rakije sa lokalnih smotri, od Banjaluke, preko Topole do Sočanice.

Očekivali smo da će ove godine cena maline po kilogramu biti između 270 do 320 dinara, tako da je cena maline po kilogramu od 400 dinara iznenađenje za sve, izjavio je juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Veliku potražnju za srpskim malinama uslovio je loš rod kod glavnih konkurenata, u Poljskoj i u Čileu, a ministar je nakon obilaska ivanjičkih malinara apelovao na njih da ovu dobru godinu iskoriste kako bi uložili u proizvodnju. Meštanin ivanjičkog sela Brezova Aco Đokić kaže da su dočekali i to da malina sada košta kao kilogram mesa.

Ratari su često zanemarivali mogućnosti osiguranja u poljoprivredi, ali su poslednjih decenija usled klimatskih promena shvatili da prolećni mrazevi i oluje praćene gradom mogu uništiti njihov trud i potencijalnu godišnju zaradu. Jedan od načina da se zaštite od štete jeste polisa koju sve više poljoprivrednika prepoznaje kao način da se obezbede od gubitaka.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U velikim delovima Evrope, niže prolećne temperature od uobičajenih imale su uticaje na useve, ali, sve toplije vreme u kombinaciji sa padavinama ubrzale su fenološki razvoj ozimih i jarih kultura, čime su poboljšani izgledi za prinos. Međutim, ekstremne vrućine krajem juna ipak bi mogle da utiču na njegovo smanjenje

U Mačvi je počela žetva ranih sorti pšenice. Dok kombajni bruje na njivama, poljoprivrednici su zadovoljni bogatim rodom i dobrim kvalitetom.
Na njivama požnjevenim juče pšenica je “bacala” od 8 do 10 tona, pa i više, a zrno je suvo kao barut, sa minimalnim procentom vlage i visokim hektolitrom.

Tokom avgusta će građani u 67 lokalnih samouprava u Srbiji biti u prilici da potpišu ugovore i od septembra uđu u posao povećanja energetske efikasnosti stanova i kuća u kojima žive. Kako najavljuje ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović, do kraja godine očekuje se i raspisivanje javnog poziva građanima za subvencije za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije. Podseća i da će biti jednostavno da domaćinstva priključe panele na mrežu.

Za proteklih godinu dana iz Srbije je izvezeno 741.830 tona pšenice i 105.976 tona pšeničnog brašna, a novu žetvu dočekujemo sa 705.000 tona prelaznih zaliha ove robe, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, u proteklih 11 meseci najviše pšenice otpremljeno je u rumunsku luku Konstancu, 414.029 tona ili 55.81 odsto od ukupnog izvoza. Italija je postala drugi kupac naše pšenice sa 123.287 tona, što čini 16,62 odsto ukupnog izvoza hlebnog žita Ostala glavna tržišta su Severna Makedonija, Nemačka, Kosovo i Metohija i u Albanija.