U okviru manifestacije ”Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“, Mladi poljoprivrednici Srbije su informisali i anketirali poljoprivrednike – posetioce Sabora, na temu značaja pravilnog upravljanja animalnim otpadom i sprečavanja širenja zaraznih bolesti „zoonoza“
U Srbiji se godišnje proizvede 250.000 tona životinjskog otpada. Samo 70.000 tona se preradi u postrojenjima koja su usaglašena sa zakonom i u postrojenjima koja nisu usaglašena sa zakonom. Nedostaje 180.000 tona otpada (50 kamiona dnevno, 365 dana u godini). Jedan deo otpada baci se u prirodu, drugi deo ponovo uđe u lanac ishrane, čime se ozbiljno ugrožava životna sredina i javno zdravlje. U okviru manifestacije ”Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“ koja se tradicionalno održava u Kaleniću, u Opštini Rekovac, Mladi poljoprivrednici Srbije su, u okviru svog informativno-edukativnog štanda,  informisali i anketirali poljoprivrednike – posetioce Sabora, na temu značaja pravilnog upravljanja animalnim otpadom i sprečavanja širenja zaraznih bolesti „zoonoza“.
Takođe,  organizovano je i nekoliko info sesija na otvorenom u vidu radionica, na kojima su učestvovali  poljoprivrednici i članovi Zadružnog saveza Šumadije i Pomoravlja Jagodina, koji su posebno bili zainteresovani za ovu temu. Edukativne radionice držao je dr. vet. med. Dejan Maksimović iz Vršca, koji se temom upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla ( SPŽP ) bavi već više od 10 godina. Prema njegovim rečima, u Srbiji su trenutno u funkciji samo dva međuobjekta za privremeni smeštaj uginulih životinja, ali se planira izgradnja još deset međuobjekata, čime bi trebalo da se pozabave jedinice lokalne samouprave i pripreme dokumentaciju neophodnu za apliciranje kod Uprave za veterinu koja je predvidela sredstva za izgradnju ovakvih objekata. Takođe, Maksimović navodi da je kafilerija u Inđiji jedno od najmodernijih postrojenja za preradu životinjskog otpada u svetu.
Fabrika ima nulti stepen zagađenja i savremen sistem za prečišćavanje vazduha i otpadnih voda, ali u Srbiji trenutno nije uspostavljen adekvatan sistem sakupljanja animalnog otpada na lokalnom nivou u trenutku njegovog nastanka na gazdinstvu – farmi.On dodaje da se kaznena politika retko primenjuje u praksi i često se od strane veterinarskih inspektora toleriše neadekvatno postupanje farmera i klaničara sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, koji neretko biva bačen u prirodu i pored zagađenja životne sredine, predstavlja dodatnu opasnost po zdravlje ljudi i životinja.
Projekat “Animalni otpad i divlje deponije – Prošlost ružnih navika”, realizuju Mladi poljoprivrednici Srbije u okviru  programa podrške “Snažno zeleno” koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine. Ovaj projekat finansira Evropska unija a kofinansira fondacija Fridrih Ebert, a jedan od očekivanih rezultata jeste da se kroz konsultativni proces izradi Predlog programa sa preporukama za uspostavljanje održivog sistema upravljanja animalnim otpadom na teritoriji opštine Rekovac.